Узраст 0-3

Лола и Мила су истраживачице, детективке, посластичарке, по потреби музичарке, па чак и градитељке кућа за жирафу. Али, пре свега, оне су сестре. Идеја за приче о Лоли и Мили настала је од њихове маме, јер, веровали или не, Лола и Мила су праве, сасвим праве девојчице, које боље да не штипаш да видиш да ли су стварне. Њихова мама Кристина пожелела је да им поклони нешто што ће памтити заувек, и тако је прво настала сликовница „Шта је слађе од колача“.

Сергеј:
За мене и моју бујну дјечачку машту то је био само окидач да од једне дивне идеје настане нешто још љепше и креативније. Листајући странице сликовнице на којима су Лола и Мила скакале по барицама, облачиле мамине ствари и лаким покретом прстићима квариле тек завршену торту, у мојим очима њихови ликови су почели да се смију, крећу и оживљавају, прескачући са странице на страницу, из једне слике у другу. Тако се родио наш први цртани филм у коме данас уживају малишани широм света.

Кристина:
Наша жеља била је да малишанима поклонимо нешто налик цртаним филмовима на којима смо ми, родитељи, одрастали; садржаје који говоре о породици, другарству.. Лола и Мила имају још толико тога да поклоне кроз своје сестринске авантуре, а ова представа биће само први корак ка томе. У ову позоришну причу уложили смо сву своју љубав, знање и искуство, ишчекујући први аплауз и осмех деце која воле Лолу и Милу.
Кристина и Сергеј Ћетковић

На путу до позоришта, Лола и Мила морале су да прођу више од 60 цртаних авантура и да „претрче“ кроз више од 10 сликовница. Све то морао је неко да измашта и напише, а то су биле сценаристкиње Дуња Петровић и Александра Урошевић. На свом вртоглавом путу Лола и Мила упознале су многе познате личности: Николу Теслу, Мацy Папучарицу, Деда Мраза, али и чувену Зубић Вилу.

Дуња:
Мила не воли што јој Лола стално прича да је клінка, а Лола не воли што је Мила смара. Такве какве су, оне упадају у необичне ситуације које не могу да реше ни једна мама и ни један тата, ни један брат и ни једна сестра — већ само… две. Из својих авантура оне не излазе нужно као победнице, већ као нешто много важније – као прави тим. То је оно што је мени било најважније да прожмем кроз све њихове приче. Јер, на крају дана, није битно шта имамо, већ са ким то делимо. Тако је и у причи са Зубић Вилом.

Можда то нисте знали, али прича о Лоли и Мили и Зубић Вили била је најпре цртани филм, затим истоимена сликовница, да би сада дошла и до позорнице, на којој ће оживети кроз текст Душана Булића и Дуње Петровић.
Можда ни ово нисте знали: када оставите зубић испод јастука, Зубић Вила га носи право у Зубић-град и убацује у чудесну зубић-машину. Тако од зубића једног детета настаје играчка за неко друго дете, јер сви смо ми повезани: и деца, и виле, и секутићи. То значи да смо повезани и са зликовцима — Генералом Каријесом и његовим трапавим помоћником Каменцем — али и са Душаном Булићем, који их је довео на сцену.

Душан:
Каменц и Генерал Каријес су два „покварена“ лика, а све што је покварено може и да се поправи. Као дете веровао сам да нико није исконски зао, већ да само није добио прилику да буде добар. Ту прилику добиће наши „негативци“. Загрљај и разумевање могу да излече човека, чак и од зла. То је била једна од наших порука у овој представи. Мила и Лола повеле су Генерала Каријеса и његовог верног слугу Каменца на пут који ће их довести до велике истине. Било је уживање направити два нотoрна зликовца прво смешнима, а потом и добрицама.

Шта о Лоли из цртаћа мисли права Лола?
Њој је много лакше, јер јој се коса не криви и увек стоји како треба.
Шта о Мили из сликовнице мисли Мила из цртаћа?
Ми смо исте, само сам ја бржа. Она мора да стоји у једном положају док деца не прочитају текст, а то је сигурно много тешко.
Шта о Лоли и Мили из представе мисле Лола и Мила из цртаћа?
Лола: Какво је то питање?! Као да постоје две Лоле и Миле?!
Мила: Добро, Лола, људи су мислили како је било доћи из цртаћа у позориште?
Лола: Што тако не питају онда?
Мила: Не обзирите се на моју сестру! Ево, ја ћу да одговорим. Мени се свиђа што деца из публике увек могу да нам помогну!
Лола: Која си ти клінка?! Публика је ту да гледа, не да помаже.
Мила: Некад помогне и само то што те неко види.
Лола: Не филозофирај! И у цртаном нас гледају деца.
Мила: Али овај пут и ми можемо да видимо њих. А то је права чаролија.
Лола: Кад тако лепо кажеш… морам да се сложим. Али само овај пут!

Лола и Мила су истраживачице, детективке, посластичарке, по потреби музичарке, па чак и градитељке кућа за жирафу. Али, пре свега, оне су сестре. Идеја за приче о Лоли и Мили настала је од њихове маме, јер, веровали или не, Лола и Мила су праве, сасвим праве девојчице, које боље да не штипаш да видиш да ли су стварне. Њихова мама Кристина пожелела је да им поклони нешто што ће памтити заувек, и тако је прво настала сликовница „Шта је слађе од колача“.

Сергеј:
За мене и моју бујну дјечачку машту то је био само окидач да од једне дивне идеје настане нешто још љепше и креативније. Листајући странице сликовнице на којима су Лола и Мила скакале по барицама, облачиле мамине ствари и лаким покретом прстићима квариле тек завршену торту, у мојим очима њихови ликови су почели да се смију, крећу и оживљавају, прескачући са странице на страницу, из једне слике у другу. Тако се родио наш први цртани филм у коме данас уживају малишани широм света.

Кристина:
Наша жеља била је да малишанима поклонимо нешто налик цртаним филмовима на којима смо ми, родитељи, одрастали; садржаје који говоре о породици, другарству.. Лола и Мила имају још толико тога да поклоне кроз своје сестринске авантуре, а ова представа биће само први корак ка томе. У ову позоришну причу уложили смо сву своју љубав, знање и искуство, ишчекујући први аплауз и осмех деце која воле Лолу и Милу.
Кристина и Сергеј Ћетковић

На путу до позоришта, Лола и Мила морале су да прођу више од 60 цртаних авантура и да „претрче“ кроз више од 10 сликовница. Све то морао је неко да измашта и напише, а то су биле сценаристкиње Дуња Петровић и Александра Урошевић. На свом вртоглавом путу Лола и Мила упознале су многе познате личности: Николу Теслу, Мацy Папучарицу, Деда Мраза, али и чувену Зубић Вилу.

Дуња:
Мила не воли што јој Лола стално прича да је клінка, а Лола не воли што је Мила смара. Такве какве су, оне упадају у необичне ситуације које не могу да реше ни једна мама и ни један тата, ни један брат и ни једна сестра — већ само… две. Из својих авантура оне не излазе нужно као победнице, већ као нешто много важније – као прави тим. То је оно што је мени било најважније да прожмем кроз све њихове приче. Јер, на крају дана, није битно шта имамо, већ са ким то делимо. Тако је и у причи са Зубић Вилом.

Можда то нисте знали, али прича о Лоли и Мили и Зубић Вили била је најпре цртани филм, затим истоимена сликовница, да би сада дошла и до позорнице, на којој ће оживети кроз текст Душана Булића и Дуње Петровић.
Можда ни ово нисте знали: када оставите зубић испод јастука, Зубић Вила га носи право у Зубић-град и убацује у чудесну зубић-машину. Тако од зубића једног детета настаје играчка за неко друго дете, јер сви смо ми повезани: и деца, и виле, и секутићи. То значи да смо повезани и са зликовцима — Генералом Каријесом и његовим трапавим помоћником Каменцем — али и са Душаном Булићем, који их је довео на сцену.

Душан:
Каменц и Генерал Каријес су два „покварена“ лика, а све што је покварено може и да се поправи. Као дете веровао сам да нико није исконски зао, већ да само није добио прилику да буде добар. Ту прилику добиће наши „негативци“. Загрљај и разумевање могу да излече човека, чак и од зла. То је била једна од наших порука у овој представи. Мила и Лола повеле су Генерала Каријеса и његовог верног слугу Каменца на пут који ће их довести до велике истине. Било је уживање направити два нотoрна зликовца прво смешнима, а потом и добрицама.

Шта о Лоли из цртаћа мисли права Лола?
Њој је много лакше, јер јој се коса не криви и увек стоји како треба.
Шта о Мили из сликовнице мисли Мила из цртаћа?
Ми смо исте, само сам ја бржа. Она мора да стоји у једном положају док деца не прочитају текст, а то је сигурно много тешко.
Шта о Лоли и Мили из представе мисле Лола и Мила из цртаћа?
Лола: Какво је то питање?! Као да постоје две Лоле и Миле?!
Мила: Добро, Лола, људи су мислили како је било доћи из цртаћа у позориште?
Лола: Што тако не питају онда?
Мила: Не обзирите се на моју сестру! Ево, ја ћу да одговорим. Мени се свиђа што деца из публике увек могу да нам помогну!
Лола: Која си ти клінка?! Публика је ту да гледа, не да помаже.
Мила: Некад помогне и само то што те неко види.
Лола: Не филозофирај! И у цртаном нас гледају деца.
Мила: Али овај пут и ми можемо да видимо њих. А то је права чаролија.
Лола: Кад тако лепо кажеш… морам да се сложим. Али само овај пут!

Лола и Мила су истраживачице, детективке, посластичарке, по потреби музичарке, па чак и градитељке кућа за жирафу. Али, пре свега, оне су сестре. Идеја за приче о Лоли и Мили настала је од њихове маме, јер, веровали или не, Лола и Мила су праве, сасвим праве девојчице, које боље да не штипаш да видиш да ли су стварне. Њихова мама Кристина пожелела је да им поклони нешто што ће памтити заувек, и тако је прво настала сликовница „Шта је слађе од колача“.

Сергеј:
За мене и моју бујну дјечачку машту то је био само окидач да од једне дивне идеје настане нешто још љепше и креативније. Листајући странице сликовнице на којима су Лола и Мила скакале по барицама, облачиле мамине ствари и лаким покретом прстићима квариле тек завршену торту, у мојим очима њихови ликови су почели да се смију, крећу и оживљавају, прескачући са странице на страницу, из једне слике у другу. Тако се родио наш први цртани филм у коме данас уживају малишани широм света.

Кристина:
Наша жеља била је да малишанима поклонимо нешто налик цртаним филмовима на којима смо ми, родитељи, одрастали; садржаје који говоре о породици, другарству.. Лола и Мила имају још толико тога да поклоне кроз своје сестринске авантуре, а ова представа биће само први корак ка томе. У ову позоришну причу уложили смо сву своју љубав, знање и искуство, ишчекујући први аплауз и осмех деце која воле Лолу и Милу.
Кристина и Сергеј Ћетковић

На путу до позоришта, Лола и Мила морале су да прођу више од 60 цртаних авантура и да „претрче“ кроз више од 10 сликовница. Све то морао је неко да измашта и напише, а то су биле сценаристкиње Дуња Петровић и Александра Урошевић. На свом вртоглавом путу Лола и Мила упознале су многе познате личности: Николу Теслу, Мацy Папучарицу, Деда Мраза, али и чувену Зубић Вилу.

Дуња:
Мила не воли што јој Лола стално прича да је клінка, а Лола не воли што је Мила смара. Такве какве су, оне упадају у необичне ситуације које не могу да реше ни једна мама и ни један тата, ни један брат и ни једна сестра — већ само… две. Из својих авантура оне не излазе нужно као победнице, већ као нешто много важније – као прави тим. То је оно што је мени било најважније да прожмем кроз све њихове приче. Јер, на крају дана, није битно шта имамо, већ са ким то делимо. Тако је и у причи са Зубић Вилом.

Можда то нисте знали, али прича о Лоли и Мили и Зубић Вили била је најпре цртани филм, затим истоимена сликовница, да би сада дошла и до позорнице, на којој ће оживети кроз текст Душана Булића и Дуње Петровић.
Можда ни ово нисте знали: када оставите зубић испод јастука, Зубић Вила га носи право у Зубић-град и убацује у чудесну зубић-машину. Тако од зубића једног детета настаје играчка за неко друго дете, јер сви смо ми повезани: и деца, и виле, и секутићи. То значи да смо повезани и са зликовцима — Генералом Каријесом и његовим трапавим помоћником Каменцем — али и са Душаном Булићем, који их је довео на сцену.

Душан:
Каменц и Генерал Каријес су два „покварена“ лика, а све што је покварено може и да се поправи. Као дете веровао сам да нико није исконски зао, већ да само није добио прилику да буде добар. Ту прилику добиће наши „негативци“. Загрљај и разумевање могу да излече човека, чак и од зла. То је била једна од наших порука у овој представи. Мила и Лола повеле су Генерала Каријеса и његовог верног слугу Каменца на пут који ће их довести до велике истине. Било је уживање направити два нотoрна зликовца прво смешнима, а потом и добрицама.

Шта о Лоли из цртаћа мисли права Лола?
Њој је много лакше, јер јој се коса не криви и увек стоји како треба.
Шта о Мили из сликовнице мисли Мила из цртаћа?
Ми смо исте, само сам ја бржа. Она мора да стоји у једном положају док деца не прочитају текст, а то је сигурно много тешко.
Шта о Лоли и Мили из представе мисле Лола и Мила из цртаћа?
Лола: Какво је то питање?! Као да постоје две Лоле и Миле?!
Мила: Добро, Лола, људи су мислили како је било доћи из цртаћа у позориште?
Лола: Што тако не питају онда?
Мила: Не обзирите се на моју сестру! Ево, ја ћу да одговорим. Мени се свиђа што деца из публике увек могу да нам помогну!
Лола: Која си ти клінка?! Публика је ту да гледа, не да помаже.
Мила: Некад помогне и само то што те неко види.
Лола: Не филозофирај! И у цртаном нас гледају деца.
Мила: Али овај пут и ми можемо да видимо њих. А то је права чаролија.
Лола: Кад тако лепо кажеш… морам да се сложим. Али само овај пут!

Лола и Мила су истраживачице, детективке, посластичарке, по потреби музичарке, па чак и градитељке кућа за жирафу. Али, пре свега, оне су сестре. Идеја за приче о Лоли и Мили настала је од њихове маме, јер, веровали или не, Лола и Мила су праве, сасвим праве девојчице, које боље да не штипаш да видиш да ли су стварне. Њихова мама Кристина пожелела је да им поклони нешто што ће памтити заувек, и тако је прво настала сликовница „Шта је слађе од колача“.

Сергеј:
За мене и моју бујну дјечачку машту то је био само окидач да од једне дивне идеје настане нешто још љепше и креативније. Листајући странице сликовнице на којима су Лола и Мила скакале по барицама, облачиле мамине ствари и лаким покретом прстићима квариле тек завршену торту, у мојим очима њихови ликови су почели да се смију, крећу и оживљавају, прескачући са странице на страницу, из једне слике у другу. Тако се родио наш први цртани филм у коме данас уживају малишани широм света.

Кристина:
Наша жеља била је да малишанима поклонимо нешто налик цртаним филмовима на којима смо ми, родитељи, одрастали; садржаје који говоре о породици, другарству.. Лола и Мила имају још толико тога да поклоне кроз своје сестринске авантуре, а ова представа биће само први корак ка томе. У ову позоришну причу уложили смо сву своју љубав, знање и искуство, ишчекујући први аплауз и осмех деце која воле Лолу и Милу.
Кристина и Сергеј Ћетковић

На путу до позоришта, Лола и Мила морале су да прођу више од 60 цртаних авантура и да „претрче“ кроз више од 10 сликовница. Све то морао је неко да измашта и напише, а то су биле сценаристкиње Дуња Петровић и Александра Урошевић. На свом вртоглавом путу Лола и Мила упознале су многе познате личности: Николу Теслу, Мацy Папучарицу, Деда Мраза, али и чувену Зубић Вилу.

Дуња:
Мила не воли што јој Лола стално прича да је клінка, а Лола не воли што је Мила смара. Такве какве су, оне упадају у необичне ситуације које не могу да реше ни једна мама и ни један тата, ни један брат и ни једна сестра — већ само… две. Из својих авантура оне не излазе нужно као победнице, већ као нешто много важније – као прави тим. То је оно што је мени било најважније да прожмем кроз све њихове приче. Јер, на крају дана, није битно шта имамо, већ са ким то делимо. Тако је и у причи са Зубић Вилом.

Можда то нисте знали, али прича о Лоли и Мили и Зубић Вили била је најпре цртани филм, затим истоимена сликовница, да би сада дошла и до позорнице, на којој ће оживети кроз текст Душана Булића и Дуње Петровић.
Можда ни ово нисте знали: када оставите зубић испод јастука, Зубић Вила га носи право у Зубић-град и убацује у чудесну зубић-машину. Тако од зубића једног детета настаје играчка за неко друго дете, јер сви смо ми повезани: и деца, и виле, и секутићи. То значи да смо повезани и са зликовцима — Генералом Каријесом и његовим трапавим помоћником Каменцем — али и са Душаном Булићем, који их је довео на сцену.

Душан:
Каменц и Генерал Каријес су два „покварена“ лика, а све што је покварено може и да се поправи. Као дете веровао сам да нико није исконски зао, већ да само није добио прилику да буде добар. Ту прилику добиће наши „негативци“. Загрљај и разумевање могу да излече човека, чак и од зла. То је била једна од наших порука у овој представи. Мила и Лола повеле су Генерала Каријеса и његовог верног слугу Каменца на пут који ће их довести до велике истине. Било је уживање направити два нотoрна зликовца прво смешнима, а потом и добрицама.

Шта о Лоли из цртаћа мисли права Лола?
Њој је много лакше, јер јој се коса не криви и увек стоји како треба.
Шта о Мили из сликовнице мисли Мила из цртаћа?
Ми смо исте, само сам ја бржа. Она мора да стоји у једном положају док деца не прочитају текст, а то је сигурно много тешко.
Шта о Лоли и Мили из представе мисле Лола и Мила из цртаћа?
Лола: Какво је то питање?! Као да постоје две Лоле и Миле?!
Мила: Добро, Лола, људи су мислили како је било доћи из цртаћа у позориште?
Лола: Што тако не питају онда?
Мила: Не обзирите се на моју сестру! Ево, ја ћу да одговорим. Мени се свиђа што деца из публике увек могу да нам помогну!
Лола: Која си ти клінка?! Публика је ту да гледа, не да помаже.
Мила: Некад помогне и само то што те неко види.
Лола: Не филозофирај! И у цртаном нас гледају деца.
Мила: Али овај пут и ми можемо да видимо њих. А то је права чаролија.
Лола: Кад тако лепо кажеш… морам да се сложим. Али само овај пут!

Лола и Мила су истраживачице, детективке, посластичарке, по потреби музичарке, па чак и градитељке кућа за жирафу. Али, пре свега, оне су сестре. Идеја за приче о Лоли и Мили настала је од њихове маме, јер, веровали или не, Лола и Мила су праве, сасвим праве девојчице, које боље да не штипаш да видиш да ли су стварне. Њихова мама Кристина пожелела је да им поклони нешто што ће памтити заувек, и тако је прво настала сликовница „Шта је слађе од колача“.

Сергеј:
За мене и моју бујну дјечачку машту то је био само окидач да од једне дивне идеје настане нешто још љепше и креативније. Листајући странице сликовнице на којима су Лола и Мила скакале по барицама, облачиле мамине ствари и лаким покретом прстићима квариле тек завршену торту, у мојим очима њихови ликови су почели да се смију, крећу и оживљавају, прескачући са странице на страницу, из једне слике у другу. Тако се родио наш први цртани филм у коме данас уживају малишани широм света.

Кристина:
Наша жеља била је да малишанима поклонимо нешто налик цртаним филмовима на којима смо ми, родитељи, одрастали; садржаје који говоре о породици, другарству.. Лола и Мила имају још толико тога да поклоне кроз своје сестринске авантуре, а ова представа биће само први корак ка томе. У ову позоришну причу уложили смо сву своју љубав, знање и искуство, ишчекујући први аплауз и осмех деце која воле Лолу и Милу.
Кристина и Сергеј Ћетковић

На путу до позоришта, Лола и Мила морале су да прођу више од 60 цртаних авантура и да „претрче“ кроз више од 10 сликовница. Све то морао је неко да измашта и напише, а то су биле сценаристкиње Дуња Петровић и Александра Урошевић. На свом вртоглавом путу Лола и Мила упознале су многе познате личности: Николу Теслу, Мацy Папучарицу, Деда Мраза, али и чувену Зубић Вилу.

Дуња:
Мила не воли што јој Лола стално прича да је клінка, а Лола не воли што је Мила смара. Такве какве су, оне упадају у необичне ситуације које не могу да реше ни једна мама и ни један тата, ни један брат и ни једна сестра — већ само… две. Из својих авантура оне не излазе нужно као победнице, већ као нешто много важније – као прави тим. То је оно што је мени било најважније да прожмем кроз све њихове приче. Јер, на крају дана, није битно шта имамо, већ са ким то делимо. Тако је и у причи са Зубић Вилом.

Можда то нисте знали, али прича о Лоли и Мили и Зубић Вили била је најпре цртани филм, затим истоимена сликовница, да би сада дошла и до позорнице, на којој ће оживети кроз текст Душана Булића и Дуње Петровић.
Можда ни ово нисте знали: када оставите зубић испод јастука, Зубић Вила га носи право у Зубић-град и убацује у чудесну зубић-машину. Тако од зубића једног детета настаје играчка за неко друго дете, јер сви смо ми повезани: и деца, и виле, и секутићи. То значи да смо повезани и са зликовцима — Генералом Каријесом и његовим трапавим помоћником Каменцем — али и са Душаном Булићем, који их је довео на сцену.

Душан:
Каменц и Генерал Каријес су два „покварена“ лика, а све што је покварено може и да се поправи. Као дете веровао сам да нико није исконски зао, већ да само није добио прилику да буде добар. Ту прилику добиће наши „негативци“. Загрљај и разумевање могу да излече човека, чак и од зла. То је била једна од наших порука у овој представи. Мила и Лола повеле су Генерала Каријеса и његовог верног слугу Каменца на пут који ће их довести до велике истине. Било је уживање направити два нотoрна зликовца прво смешнима, а потом и добрицама.

Шта о Лоли из цртаћа мисли права Лола?
Њој је много лакше, јер јој се коса не криви и увек стоји како треба.
Шта о Мили из сликовнице мисли Мила из цртаћа?
Ми смо исте, само сам ја бржа. Она мора да стоји у једном положају док деца не прочитају текст, а то је сигурно много тешко.
Шта о Лоли и Мили из представе мисле Лола и Мила из цртаћа?
Лола: Какво је то питање?! Као да постоје две Лоле и Миле?!
Мила: Добро, Лола, људи су мислили како је било доћи из цртаћа у позориште?
Лола: Што тако не питају онда?
Мила: Не обзирите се на моју сестру! Ево, ја ћу да одговорим. Мени се свиђа што деца из публике увек могу да нам помогну!
Лола: Која си ти клінка?! Публика је ту да гледа, не да помаже.
Мила: Некад помогне и само то што те неко види.
Лола: Не филозофирај! И у цртаном нас гледају деца.
Мила: Али овај пут и ми можемо да видимо њих. А то је права чаролија.
Лола: Кад тако лепо кажеш… морам да се сложим. Али само овај пут!

Лола и Мила су истраживачице, детективке, посластичарке, по потреби музичарке, па чак и градитељке кућа за жирафу. Али, пре свега, оне су сестре. Идеја за приче о Лоли и Мили настала је од њихове маме, јер, веровали или не, Лола и Мила су праве, сасвим праве девојчице, које боље да не штипаш да видиш да ли су стварне. Њихова мама Кристина пожелела је да им поклони нешто што ће памтити заувек, и тако је прво настала сликовница „Шта је слађе од колача“.

Сергеј:
За мене и моју бујну дјечачку машту то је био само окидач да од једне дивне идеје настане нешто још љепше и креативније. Листајући странице сликовнице на којима су Лола и Мила скакале по барицама, облачиле мамине ствари и лаким покретом прстићима квариле тек завршену торту, у мојим очима њихови ликови су почели да се смију, крећу и оживљавају, прескачући са странице на страницу, из једне слике у другу. Тако се родио наш први цртани филм у коме данас уживају малишани широм света.

Кристина:
Наша жеља била је да малишанима поклонимо нешто налик цртаним филмовима на којима смо ми, родитељи, одрастали; садржаје који говоре о породици, другарству.. Лола и Мила имају још толико тога да поклоне кроз своје сестринске авантуре, а ова представа биће само први корак ка томе. У ову позоришну причу уложили смо сву своју љубав, знање и искуство, ишчекујући први аплауз и осмех деце која воле Лолу и Милу.
Кристина и Сергеј Ћетковић

На путу до позоришта, Лола и Мила морале су да прођу више од 60 цртаних авантура и да „претрче“ кроз више од 10 сликовница. Све то морао је неко да измашта и напише, а то су биле сценаристкиње Дуња Петровић и Александра Урошевић. На свом вртоглавом путу Лола и Мила упознале су многе познате личности: Николу Теслу, Мацy Папучарицу, Деда Мраза, али и чувену Зубић Вилу.

Дуња:
Мила не воли што јој Лола стално прича да је клінка, а Лола не воли што је Мила смара. Такве какве су, оне упадају у необичне ситуације које не могу да реше ни једна мама и ни један тата, ни један брат и ни једна сестра — већ само… две. Из својих авантура оне не излазе нужно као победнице, већ као нешто много важније – као прави тим. То је оно што је мени било најважније да прожмем кроз све њихове приче. Јер, на крају дана, није битно шта имамо, већ са ким то делимо. Тако је и у причи са Зубић Вилом.

Можда то нисте знали, али прича о Лоли и Мили и Зубић Вили била је најпре цртани филм, затим истоимена сликовница, да би сада дошла и до позорнице, на којој ће оживети кроз текст Душана Булића и Дуње Петровић.
Можда ни ово нисте знали: када оставите зубић испод јастука, Зубић Вила га носи право у Зубић-град и убацује у чудесну зубић-машину. Тако од зубића једног детета настаје играчка за неко друго дете, јер сви смо ми повезани: и деца, и виле, и секутићи. То значи да смо повезани и са зликовцима — Генералом Каријесом и његовим трапавим помоћником Каменцем — али и са Душаном Булићем, који их је довео на сцену.

Душан:
Каменц и Генерал Каријес су два „покварена“ лика, а све што је покварено може и да се поправи. Као дете веровао сам да нико није исконски зао, већ да само није добио прилику да буде добар. Ту прилику добиће наши „негативци“. Загрљај и разумевање могу да излече човека, чак и од зла. То је била једна од наших порука у овој представи. Мила и Лола повеле су Генерала Каријеса и његовог верног слугу Каменца на пут који ће их довести до велике истине. Било је уживање направити два нотoрна зликовца прво смешнима, а потом и добрицама.

Шта о Лоли из цртаћа мисли права Лола?
Њој је много лакше, јер јој се коса не криви и увек стоји како треба.
Шта о Мили из сликовнице мисли Мила из цртаћа?
Ми смо исте, само сам ја бржа. Она мора да стоји у једном положају док деца не прочитају текст, а то је сигурно много тешко.
Шта о Лоли и Мили из представе мисле Лола и Мила из цртаћа?
Лола: Какво је то питање?! Као да постоје две Лоле и Миле?!
Мила: Добро, Лола, људи су мислили како је било доћи из цртаћа у позориште?
Лола: Што тако не питају онда?
Мила: Не обзирите се на моју сестру! Ево, ја ћу да одговорим. Мени се свиђа што деца из публике увек могу да нам помогну!
Лола: Која си ти клінка?! Публика је ту да гледа, не да помаже.
Мила: Некад помогне и само то што те неко види.
Лола: Не филозофирај! И у цртаном нас гледају деца.
Мила: Али овај пут и ми можемо да видимо њих. А то је права чаролија.
Лола: Кад тако лепо кажеш… морам да се сложим. Али само овај пут!

Лола и Мила су истраживачице, детективке, посластичарке, по потреби музичарке, па чак и градитељке кућа за жирафу. Али, пре свега, оне су сестре. Идеја за приче о Лоли и Мили настала је од њихове маме, јер, веровали или не, Лола и Мила су праве, сасвим праве девојчице, које боље да не штипаш да видиш да ли су стварне. Њихова мама Кристина пожелела је да им поклони нешто што ће памтити заувек, и тако је прво настала сликовница „Шта је слађе од колача“.

Сергеј:
За мене и моју бујну дјечачку машту то је био само окидач да од једне дивне идеје настане нешто још љепше и креативније. Листајући странице сликовнице на којима су Лола и Мила скакале по барицама, облачиле мамине ствари и лаким покретом прстићима квариле тек завршену торту, у мојим очима њихови ликови су почели да се смију, крећу и оживљавају, прескачући са странице на страницу, из једне слике у другу. Тако се родио наш први цртани филм у коме данас уживају малишани широм света.

Кристина:
Наша жеља била је да малишанима поклонимо нешто налик цртаним филмовима на којима смо ми, родитељи, одрастали; садржаје који говоре о породици, другарству.. Лола и Мила имају још толико тога да поклоне кроз своје сестринске авантуре, а ова представа биће само први корак ка томе. У ову позоришну причу уложили смо сву своју љубав, знање и искуство, ишчекујући први аплауз и осмех деце која воле Лолу и Милу.
Кристина и Сергеј Ћетковић

На путу до позоришта, Лола и Мила морале су да прођу више од 60 цртаних авантура и да „претрче“ кроз више од 10 сликовница. Све то морао је неко да измашта и напише, а то су биле сценаристкиње Дуња Петровић и Александра Урошевић. На свом вртоглавом путу Лола и Мила упознале су многе познате личности: Николу Теслу, Мацy Папучарицу, Деда Мраза, али и чувену Зубић Вилу.

Дуња:
Мила не воли што јој Лола стално прича да је клінка, а Лола не воли што је Мила смара. Такве какве су, оне упадају у необичне ситуације које не могу да реше ни једна мама и ни један тата, ни један брат и ни једна сестра — већ само… две. Из својих авантура оне не излазе нужно као победнице, већ као нешто много важније – као прави тим. То је оно што је мени било најважније да прожмем кроз све њихове приче. Јер, на крају дана, није битно шта имамо, већ са ким то делимо. Тако је и у причи са Зубић Вилом.

Можда то нисте знали, али прича о Лоли и Мили и Зубић Вили била је најпре цртани филм, затим истоимена сликовница, да би сада дошла и до позорнице, на којој ће оживети кроз текст Душана Булића и Дуње Петровић.
Можда ни ово нисте знали: када оставите зубић испод јастука, Зубић Вила га носи право у Зубић-град и убацује у чудесну зубић-машину. Тако од зубића једног детета настаје играчка за неко друго дете, јер сви смо ми повезани: и деца, и виле, и секутићи. То значи да смо повезани и са зликовцима — Генералом Каријесом и његовим трапавим помоћником Каменцем — али и са Душаном Булићем, који их је довео на сцену.

Душан:
Каменц и Генерал Каријес су два „покварена“ лика, а све што је покварено може и да се поправи. Као дете веровао сам да нико није исконски зао, већ да само није добио прилику да буде добар. Ту прилику добиће наши „негативци“. Загрљај и разумевање могу да излече човека, чак и од зла. То је била једна од наших порука у овој представи. Мила и Лола повеле су Генерала Каријеса и његовог верног слугу Каменца на пут који ће их довести до велике истине. Било је уживање направити два нотoрна зликовца прво смешнима, а потом и добрицама.

Шта о Лоли из цртаћа мисли права Лола?
Њој је много лакше, јер јој се коса не криви и увек стоји како треба.
Шта о Мили из сликовнице мисли Мила из цртаћа?
Ми смо исте, само сам ја бржа. Она мора да стоји у једном положају док деца не прочитају текст, а то је сигурно много тешко.
Шта о Лоли и Мили из представе мисле Лола и Мила из цртаћа?
Лола: Какво је то питање?! Као да постоје две Лоле и Миле?!
Мила: Добро, Лола, људи су мислили како је било доћи из цртаћа у позориште?
Лола: Што тако не питају онда?
Мила: Не обзирите се на моју сестру! Ево, ја ћу да одговорим. Мени се свиђа што деца из публике увек могу да нам помогну!
Лола: Која си ти клінка?! Публика је ту да гледа, не да помаже.
Мила: Некад помогне и само то што те неко види.
Лола: Не филозофирај! И у цртаном нас гледају деца.
Мила: Али овај пут и ми можемо да видимо њих. А то је права чаролија.
Лола: Кад тако лепо кажеш… морам да се сложим. Али само овај пут!

Лола и Мила су истраживачице, детективке, посластичарке, по потреби музичарке, па чак и градитељке кућа за жирафу. Али, пре свега, оне су сестре. Идеја за приче о Лоли и Мили настала је од њихове маме, јер, веровали или не, Лола и Мила су праве, сасвим праве девојчице, које боље да не штипаш да видиш да ли су стварне. Њихова мама Кристина пожелела је да им поклони нешто што ће памтити заувек, и тако је прво настала сликовница „Шта је слађе од колача“.

Сергеј:
За мене и моју бујну дјечачку машту то је био само окидач да од једне дивне идеје настане нешто још љепше и креативније. Листајући странице сликовнице на којима су Лола и Мила скакале по барицама, облачиле мамине ствари и лаким покретом прстићима квариле тек завршену торту, у мојим очима њихови ликови су почели да се смију, крећу и оживљавају, прескачући са странице на страницу, из једне слике у другу. Тако се родио наш први цртани филм у коме данас уживају малишани широм света.

Кристина:
Наша жеља била је да малишанима поклонимо нешто налик цртаним филмовима на којима смо ми, родитељи, одрастали; садржаје који говоре о породици, другарству.. Лола и Мила имају још толико тога да поклоне кроз своје сестринске авантуре, а ова представа биће само први корак ка томе. У ову позоришну причу уложили смо сву своју љубав, знање и искуство, ишчекујући први аплауз и осмех деце која воле Лолу и Милу.
Кристина и Сергеј Ћетковић

На путу до позоришта, Лола и Мила морале су да прођу више од 60 цртаних авантура и да „претрче“ кроз више од 10 сликовница. Све то морао је неко да измашта и напише, а то су биле сценаристкиње Дуња Петровић и Александра Урошевић. На свом вртоглавом путу Лола и Мила упознале су многе познате личности: Николу Теслу, Мацy Папучарицу, Деда Мраза, али и чувену Зубић Вилу.

Дуња:
Мила не воли што јој Лола стално прича да је клінка, а Лола не воли што је Мила смара. Такве какве су, оне упадају у необичне ситуације које не могу да реше ни једна мама и ни један тата, ни један брат и ни једна сестра — већ само… две. Из својих авантура оне не излазе нужно као победнице, већ као нешто много важније – као прави тим. То је оно што је мени било најважније да прожмем кроз све њихове приче. Јер, на крају дана, није битно шта имамо, већ са ким то делимо. Тако је и у причи са Зубић Вилом.

Можда то нисте знали, али прича о Лоли и Мили и Зубић Вили била је најпре цртани филм, затим истоимена сликовница, да би сада дошла и до позорнице, на којој ће оживети кроз текст Душана Булића и Дуње Петровић.
Можда ни ово нисте знали: када оставите зубић испод јастука, Зубић Вила га носи право у Зубић-град и убацује у чудесну зубић-машину. Тако од зубића једног детета настаје играчка за неко друго дете, јер сви смо ми повезани: и деца, и виле, и секутићи. То значи да смо повезани и са зликовцима — Генералом Каријесом и његовим трапавим помоћником Каменцем — али и са Душаном Булићем, који их је довео на сцену.

Душан:
Каменц и Генерал Каријес су два „покварена“ лика, а све што је покварено може и да се поправи. Као дете веровао сам да нико није исконски зао, већ да само није добио прилику да буде добар. Ту прилику добиће наши „негативци“. Загрљај и разумевање могу да излече човека, чак и од зла. То је била једна од наших порука у овој представи. Мила и Лола повеле су Генерала Каријеса и његовог верног слугу Каменца на пут који ће их довести до велике истине. Било је уживање направити два нотoрна зликовца прво смешнима, а потом и добрицама.

Шта о Лоли из цртаћа мисли права Лола?
Њој је много лакше, јер јој се коса не криви и увек стоји како треба.
Шта о Мили из сликовнице мисли Мила из цртаћа?
Ми смо исте, само сам ја бржа. Она мора да стоји у једном положају док деца не прочитају текст, а то је сигурно много тешко.
Шта о Лоли и Мили из представе мисле Лола и Мила из цртаћа?
Лола: Какво је то питање?! Као да постоје две Лоле и Миле?!
Мила: Добро, Лола, људи су мислили како је било доћи из цртаћа у позориште?
Лола: Што тако не питају онда?
Мила: Не обзирите се на моју сестру! Ево, ја ћу да одговорим. Мени се свиђа што деца из публике увек могу да нам помогну!
Лола: Која си ти клінка?! Публика је ту да гледа, не да помаже.
Мила: Некад помогне и само то што те неко види.
Лола: Не филозофирај! И у цртаном нас гледају деца.
Мила: Али овај пут и ми можемо да видимо њих. А то је права чаролија.
Лола: Кад тако лепо кажеш… морам да се сложим. Али само овај пут!

Лола и Мила су истраживачице, детективке, посластичарке, по потреби музичарке, па чак и градитељке кућа за жирафу. Али, пре свега, оне су сестре. Идеја за приче о Лоли и Мили настала је од њихове маме, јер, веровали или не, Лола и Мила су праве, сасвим праве девојчице, које боље да не штипаш да видиш да ли су стварне. Њихова мама Кристина пожелела је да им поклони нешто што ће памтити заувек, и тако је прво настала сликовница „Шта је слађе од колача“.

Сергеј:
За мене и моју бујну дјечачку машту то је био само окидач да од једне дивне идеје настане нешто још љепше и креативније. Листајући странице сликовнице на којима су Лола и Мила скакале по барицама, облачиле мамине ствари и лаким покретом прстићима квариле тек завршену торту, у мојим очима њихови ликови су почели да се смију, крећу и оживљавају, прескачући са странице на страницу, из једне слике у другу. Тако се родио наш први цртани филм у коме данас уживају малишани широм света.

Кристина:
Наша жеља била је да малишанима поклонимо нешто налик цртаним филмовима на којима смо ми, родитељи, одрастали; садржаје који говоре о породици, другарству.. Лола и Мила имају још толико тога да поклоне кроз своје сестринске авантуре, а ова представа биће само први корак ка томе. У ову позоришну причу уложили смо сву своју љубав, знање и искуство, ишчекујући први аплауз и осмех деце која воле Лолу и Милу.
Кристина и Сергеј Ћетковић

На путу до позоришта, Лола и Мила морале су да прођу више од 60 цртаних авантура и да „претрче“ кроз више од 10 сликовница. Све то морао је неко да измашта и напише, а то су биле сценаристкиње Дуња Петровић и Александра Урошевић. На свом вртоглавом путу Лола и Мила упознале су многе познате личности: Николу Теслу, Мацy Папучарицу, Деда Мраза, али и чувену Зубић Вилу.

Дуња:
Мила не воли што јој Лола стално прича да је клінка, а Лола не воли што је Мила смара. Такве какве су, оне упадају у необичне ситуације које не могу да реше ни једна мама и ни један тата, ни један брат и ни једна сестра — већ само… две. Из својих авантура оне не излазе нужно као победнице, већ као нешто много важније – као прави тим. То је оно што је мени било најважније да прожмем кроз све њихове приче. Јер, на крају дана, није битно шта имамо, већ са ким то делимо. Тако је и у причи са Зубић Вилом.

Можда то нисте знали, али прича о Лоли и Мили и Зубић Вили била је најпре цртани филм, затим истоимена сликовница, да би сада дошла и до позорнице, на којој ће оживети кроз текст Душана Булића и Дуње Петровић.
Можда ни ово нисте знали: када оставите зубић испод јастука, Зубић Вила га носи право у Зубић-град и убацује у чудесну зубић-машину. Тако од зубића једног детета настаје играчка за неко друго дете, јер сви смо ми повезани: и деца, и виле, и секутићи. То значи да смо повезани и са зликовцима — Генералом Каријесом и његовим трапавим помоћником Каменцем — али и са Душаном Булићем, који их је довео на сцену.

Душан:
Каменц и Генерал Каријес су два „покварена“ лика, а све што је покварено може и да се поправи. Као дете веровао сам да нико није исконски зао, већ да само није добио прилику да буде добар. Ту прилику добиће наши „негативци“. Загрљај и разумевање могу да излече човека, чак и од зла. То је била једна од наших порука у овој представи. Мила и Лола повеле су Генерала Каријеса и његовог верног слугу Каменца на пут који ће их довести до велике истине. Било је уживање направити два нотoрна зликовца прво смешнима, а потом и добрицама.

Шта о Лоли из цртаћа мисли права Лола?
Њој је много лакше, јер јој се коса не криви и увек стоји како треба.
Шта о Мили из сликовнице мисли Мила из цртаћа?
Ми смо исте, само сам ја бржа. Она мора да стоји у једном положају док деца не прочитају текст, а то је сигурно много тешко.
Шта о Лоли и Мили из представе мисле Лола и Мила из цртаћа?
Лола: Какво је то питање?! Као да постоје две Лоле и Миле?!
Мила: Добро, Лола, људи су мислили како је било доћи из цртаћа у позориште?
Лола: Што тако не питају онда?
Мила: Не обзирите се на моју сестру! Ево, ја ћу да одговорим. Мени се свиђа што деца из публике увек могу да нам помогну!
Лола: Која си ти клінка?! Публика је ту да гледа, не да помаже.
Мила: Некад помогне и само то што те неко види.
Лола: Не филозофирај! И у цртаном нас гледају деца.
Мила: Али овај пут и ми можемо да видимо њих. А то је права чаролија.
Лола: Кад тако лепо кажеш… морам да се сложим. Али само овај пут!

Лола и Мила су истраживачице, детективке, посластичарке, по потреби музичарке, па чак и градитељке кућа за жирафу. Али, пре свега, оне су сестре. Идеја за приче о Лоли и Мили настала је од њихове маме, јер, веровали или не, Лола и Мила су праве, сасвим праве девојчице, које боље да не штипаш да видиш да ли су стварне. Њихова мама Кристина пожелела је да им поклони нешто што ће памтити заувек, и тако је прво настала сликовница „Шта је слађе од колача“.

Сергеј:
За мене и моју бујну дјечачку машту то је био само окидач да од једне дивне идеје настане нешто још љепше и креативније. Листајући странице сликовнице на којима су Лола и Мила скакале по барицама, облачиле мамине ствари и лаким покретом прстићима квариле тек завршену торту, у мојим очима њихови ликови су почели да се смију, крећу и оживљавају, прескачући са странице на страницу, из једне слике у другу. Тако се родио наш први цртани филм у коме данас уживају малишани широм света.

Кристина:
Наша жеља била је да малишанима поклонимо нешто налик цртаним филмовима на којима смо ми, родитељи, одрастали; садржаје који говоре о породици, другарству.. Лола и Мила имају још толико тога да поклоне кроз своје сестринске авантуре, а ова представа биће само први корак ка томе. У ову позоришну причу уложили смо сву своју љубав, знање и искуство, ишчекујући први аплауз и осмех деце која воле Лолу и Милу.
Кристина и Сергеј Ћетковић

На путу до позоришта, Лола и Мила морале су да прођу више од 60 цртаних авантура и да „претрче“ кроз више од 10 сликовница. Све то морао је неко да измашта и напише, а то су биле сценаристкиње Дуња Петровић и Александра Урошевић. На свом вртоглавом путу Лола и Мила упознале су многе познате личности: Николу Теслу, Мацy Папучарицу, Деда Мраза, али и чувену Зубић Вилу.

Дуња:
Мила не воли што јој Лола стално прича да је клінка, а Лола не воли што је Мила смара. Такве какве су, оне упадају у необичне ситуације које не могу да реше ни једна мама и ни један тата, ни један брат и ни једна сестра — већ само… две. Из својих авантура оне не излазе нужно као победнице, већ као нешто много важније – као прави тим. То је оно што је мени било најважније да прожмем кроз све њихове приче. Јер, на крају дана, није битно шта имамо, већ са ким то делимо. Тако је и у причи са Зубић Вилом.

Можда то нисте знали, али прича о Лоли и Мили и Зубић Вили била је најпре цртани филм, затим истоимена сликовница, да би сада дошла и до позорнице, на којој ће оживети кроз текст Душана Булића и Дуње Петровић.
Можда ни ово нисте знали: када оставите зубић испод јастука, Зубић Вила га носи право у Зубић-град и убацује у чудесну зубић-машину. Тако од зубића једног детета настаје играчка за неко друго дете, јер сви смо ми повезани: и деца, и виле, и секутићи. То значи да смо повезани и са зликовцима — Генералом Каријесом и његовим трапавим помоћником Каменцем — али и са Душаном Булићем, који их је довео на сцену.

Душан:
Каменц и Генерал Каријес су два „покварена“ лика, а све што је покварено може и да се поправи. Као дете веровао сам да нико није исконски зао, већ да само није добио прилику да буде добар. Ту прилику добиће наши „негативци“. Загрљај и разумевање могу да излече човека, чак и од зла. То је била једна од наших порука у овој представи. Мила и Лола повеле су Генерала Каријеса и његовог верног слугу Каменца на пут који ће их довести до велике истине. Било је уживање направити два нотoрна зликовца прво смешнима, а потом и добрицама.

Шта о Лоли из цртаћа мисли права Лола?
Њој је много лакше, јер јој се коса не криви и увек стоји како треба.
Шта о Мили из сликовнице мисли Мила из цртаћа?
Ми смо исте, само сам ја бржа. Она мора да стоји у једном положају док деца не прочитају текст, а то је сигурно много тешко.
Шта о Лоли и Мили из представе мисле Лола и Мила из цртаћа?
Лола: Какво је то питање?! Као да постоје две Лоле и Миле?!
Мила: Добро, Лола, људи су мислили како је било доћи из цртаћа у позориште?
Лола: Што тако не питају онда?
Мила: Не обзирите се на моју сестру! Ево, ја ћу да одговорим. Мени се свиђа што деца из публике увек могу да нам помогну!
Лола: Која си ти клінка?! Публика је ту да гледа, не да помаже.
Мила: Некад помогне и само то што те неко види.
Лола: Не филозофирај! И у цртаном нас гледају деца.
Мила: Али овај пут и ми можемо да видимо њих. А то је права чаролија.
Лола: Кад тако лепо кажеш… морам да се сложим. Али само овај пут!