Lola i Mila su istraživačice, detektivke, poslastičarke, po potrebi muzičarke, pa čak i graditeljke kuća za žirafu. Ali, pre svega, one su sestre. Ideja za priče o Loli i Mili nastala je od njihove mame, jer, verovali ili ne, Lola i Mila su prave, sasvim prave devojčice, koje bolje da ne štipaš da vidiš da li su stvarne. Njihova mama Kristina poželela je da im pokloni nešto što će pamtiti zauvek, i tako je prvo nastala slikovnica „Šta je slađe od kolača“.

Sergej:

Za mene i moju bujnu dječačku maštu to je bio samo okidač da od jedne divne ideje nastane nešto još ljepše i kreativnije. Listajući stranice slikovnice na kojima su Lola i Mila skakale po baricama, oblačile mamine stvari i laganim pokretom prstićima kvarile tek završenu tortu, u mojim očima njihovi likovi su počeli da se smiju, kreću i oživljavaju, preskačući sa stranice na stranicu, iz jedne slike u drugu. Tako se rodio naš prvi crtani film u kome danas uživaju mališani širom sveta.

Kristina:

Naša želja bila je da mališanima poklonimo nešto nalik crtanim filmovima na kojima smo mi, roditelji, odrastali; sadržaje koji govore o porodici, drugarstvu… Lola i Mila imaju još toliko toga da poklone kroz svoje sestrinske avanture, a ova predstava biće samo prvi korak ka tome. U ovu pozorišnu priču uložili smo svu svoju ljubav, znanje i iskustvo, iščekujući prvi aplauz i osmeh dece koja vole Lolu i Milu.

Kristina i Sergej Ćetković

Na putu do pozorišta, Lola i Mila morale su da prođu više od 60 crtanih avantura i da „pretrče“ kroz više od 10 slikovnica. Sve to morao je neko da izmašta i napiše, a to su bile scenaristkinje Dunja Petrović i Aleksandra Urošević. Na svom vrtoglavom putu Lola i Mila upoznale su mnoge poznate ličnosti: Nikolu Teslu, Macu Papučaricu, Deda Mraza, ali i čuvenu Zubić Vilu.

Dunja:

Mila ne voli što joj Lola stalno priča da je klinka, a Lola ne voli što je Mila smara. Takve kakve su, one upadaju u neobične situacije koje ne mogu da reše ni jedna mama i ni jedan tata, ni jedan brat i ni jedna sestra — već samo… dve. Iz svojih avantura one ne izlaze nužno kao pobednice, već kao nešto mnogo važnije – kao pravi tim. To je ono što je meni bilo najvažnije da prožmem kroz sve njihove priče. Jer, na kraju dana, nije bitno šta imamo, već sa kim to delimo. Tako je i u priči sa Zubić Vilom.

Možda to niste znali, ali priča o Loli i Mili i Zubić Vili bila je najpre crtani film, zatim istoimena slikovnica, da bi sada došla i do pozornice, na kojoj će oživeti kroz tekst Dušana Bulića i Dunje Petrović.

Možda ni ovo niste znali: kada ostavite zubić ispod jastuka, Zubić Vila ga nosi pravo u Zubić-grad i ubacuje u čudesnu zubić-mašinu. Tako od zubića jednog deteta nastaje igračka za neko drugo dete, jer svi smo mi povezani: i deca, i vile, i sekutići. To znači da smo povezani i sa zlikovcima — Generalom Karijesom i njegovim trapavim pomoćnikom Kamencem — ali i sa Dušanom Bulićem, koji ih je doveo na scenu.

Dušan:

Kamenac i General Karijes su dva „pokvarena“ lika, a sve što je pokvareno može i da se popravi. Kao dete verovao sam da niko nije iskonski zao, već da samo nije dobio priliku da bude dobar. Tu priliku dobiće naši „negativci“. Zagrljaj i razumevanje mogu da izleče čoveka, čak i od zla. To je bila jedna od naših poruka u ovoj predstavi. Mila i Lola povele su Generala Karijesa i njegovog vernog slugu Kamenca na put koji će ih dovesti do velike istine. Bilo je uživanje napraviti dva notorna zlikovca prvo smešnima, a potom i dobricama.

Šta o Loli iz crtaća misli prava Lola?

Njoj je mnogo lakše, jer joj se kosa ne krivi i uvek stoji kako treba.

Šta o Mili iz slikovnice misli Mila iz crtaća?

Mi smo iste, samo sam ja brža. Ona mora da stoji u jednom položaju dok deca ne pročitaju tekst, a to je sigurno mnogo teško.

Šta o Loli i Mili iz predstave misle Lola i Mila iz crtaća?

Lola: Kakvo je to pitanje?! Kao da postoje dve Lole i Mile?!

Mila: Dobro, Lola, ljudi su mislili kako je bilo doći iz crtaća u pozorište?

Lola: Što tako ne pitaju onda?

Mila: Ne obazirite se na moju sestru! Evo, ja ću da odgovorim. Meni se sviđa što deca iz publike uvek mogu da nam pomognu!

Lola: Koja si ti klinka?! Publika je tu da gleda, ne da pomaže.

Mila: Nekad pomogne i samo to što te neko vidi.

Lola: Ne filozofiraj! I u crtanom nas gledaju deca.

Mila: Ali ovaj put i mi možemo da vidimo njih. A to je prava čarolija.

Lola: Kad tako lepo kažeš… moram da se složim. Ali samo ovaj put!