KAMENI CVET
Datum premijere: 02.04.2015.
Scena za decu 
Trajanje 50' 
KAMENI CVET
Datum premijere: 02.04.2015.
Scena za decu
Trajanje 50'
Čuvena ruska (uralska) bajka o prokletstvu onih koji tragaju za blagom i bogatstvom do sada je ispričana na mnogo načina,...
Pročitaj više- Autor: Mila Mašović-Nikolić
- Režija i scena: Nikita Milivojević
- Kostim i lutke: Jelena Stokuća
- Kompozitor: Vladimir Petričević
- Koordinator i tehnolog lutaka: Goran Balančević
O PREDSTAVI
Predstavu „Kameni cvet“, inspirisanu čuvenom ruskom bajkom, a po tekstu dramske spisateljice Mile Mašović, na dečiju scenu Malog pozorišta „Duško Radović“ postavlja Nikita Milivojević, jedan od naših vodećih reditelja. Ovaj projekat je novina na beogradskim pozornicama za decu jer se umesto klasične pozorišne tehnike koristi savremena forma „pričanja priče“ (storytelling). Ova vrsta predstave povlači visoke glumačke ciljeve jer se celokupna scenska iluzija gradi kroz složenu kombinaciju glumačke igre i animacije lutaka. U predstavi učestvuje šestoro glumaca iz ansambla, i dvoje gostujućih glumaca. Glavni likovi su majstor Petruško, njegov mladi šegrt Danilo, razmažena Princeza i njena Dadilja, kao i zla čarobnica Gorska carica. Ono što ova predstava poručuje deci je da su najvrednije stvari na svetu nematerijalne, a pre svih to je ljubav.
Uloge
Danilo
Mladen Vuković
Princeza
Ivana Adžić
Petruško
Alek Rodić
Dadilja/Narator
Nikola Malbaša
Gorska carica
Dušica Sinobad
Pauk
Goran Balančević
Slepi miš
Marijana Petrović
Zmija
Vladislava Đorđević
O REDITELJU
Nikita Milivojević jedan je od vodećih srpskih pozorišnih reditelja danas.
„Angažovanošću svojih predstava obeležio devedesete godine u srpskom teatru, a smelim i novim čitanjem klasike uveo ga u novi vek.”
(Jovan Ćirilov)
Dobitnik je svih relevantnih pozorišnih priznanja za režiju u našoj zemlji: (nagrade Bojan Stupica, pet Sterijinih nagrada za režiju, Bitefove nagrade, kritike pozorišnog časopisa Scena, godišnjih nagrada: Narodnog pozorišta Beograd, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Grada-teatar Budva, Narodnog pozorišta Ljubiša Jovanović Šabac, i mnogih drugih na festivalima širom Srbije: Kragujevac, Jagodina, Vršac, Šabac, Novi Sad, Mladenovac).
U zajedničkoj anketi pozorišnih kritičara Srbije predstava „Banović Strahinja“ u režiji Nikite Milivojevića proglašena je najznačajnijim ostvarenjem devedestih godina u srpskom teatru.
Napisao je scenario i režirao igrani film „Jelena, Katarina, Marija“ (New York, 2008-2009.) po motivima knjige New York, Beograd D. Miklje.
Režirao u Grčkoj, Švedskoj, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, Nemačkoj, Italiji, Kipru, Velikoj Britaniji, SAD (Kalderon, Šekspir, Eshil, Sofokle, Čehov, Bulgakov, Pinter, T. Man, Breht, H. Miler, Ruževič, Vitrak, Jonesko, Bond, Beket, Stopard, Meterlink, Sartr, Ibzen, Vajlder itd.)
1996-2004. Redovni profesor na odseku gluma/režija, Akademija umetnosti, Beograd
2005-2009. Direktor Beogradskog internacionalnog teatarskog Festivala (BITEF) i Teatra Bitef.
2009. Redovni profesor na Katedri za glumu/režiju, Akademija umetnosti Novi Sad.
Živi i radi u Beogradu.
O PISCU
Mila Mašović je rođena 1983. godine u Nišu. Piše dramske tekstove za decu i odrasle. Diplomirala je u Beogradu na Fakultetu dramskih umetnosti, na katedri za Dramaturgiju 2010. godine, kao i na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za Opštu književnost i teoriju književnosti 2007. godine. Na Institutu za pozorište, televiziju, medije i film u Beogradu bavi se naučnim radom iz teorije dramskih umetnosti, medija i kulture, kao doktorant – stipendista Ministarstva obrazovanja i nauke Republike Srbije. Dobitnica je brojnih književnih nagrada, kao što su: „Brankova“ nagrada, „Selenićeva“ nagrada i „Kulundžićeva“ nagrada. Najponosnija je na nagradu koju joj je dodelio dečiji žiri na festivalu u Kotoru 2008. godine. Dobitnica je nagrade za originalni tekst za decu na festivalu „Zvezdarište“ u Beogradu, iste godine. Pisala je mnogobrojne dramatizacije za radio i pozorište. Autorka je više originalnih radio drama, od kojih su najznačajnije: „Brži od metka – prvi srpski maratonac“, Radio Beograd: 2009; „Jedno – ženska drama“, Radio Beograd: 2010. Praizvedbe dramskih tekstova za decu: „Besna Glista“, pozorištance „Puž“, Beograd: 2008; „Guliver na putovanju“, pozorište lutaka „Pinokio“, Zemun: 2009. Praizvedbe dramskih tekstova za večernju scenu: „Hormoni“, Gradsko pozorište „KIC – Budo Tomović“, Podgorica: 2014. Živi i radi u Beogradu.
REČ PISCA
Svi smo čuli za izreku DECA SU NAŠE NAJVEĆE BLAGO. Ali šta je PRAVO BLAGO za našu decu? Deca će vam uglavnom reći da je njihovo BLAGO ono što imaju, a ne ono što umeju. To je tužno, ali to je istina.
Naša deca od svojih najranijih dana čeznu za različitim kamenim cvetovima savremenog društva. Kameni cvetovi niču svuda unaokolo – u obliku skupih igračaka, skupih patika, skupe odeće, skupih zabava, niču u reklamnim blokovima kojima se prekida dečiji i obrazovni program na televiziju, niču na ulici, u supermarketima. Kamene cvetove često deci nameću i oni koji ih vole najviše na svetu – roditelji, bake i deke, drugari. Rastući među takvim cvećem, deca i sama jednog dana izrastu u jedan takav cvet – kameni cvet koji ne ume i ne može ništa sam da uradi, i koji želi samo da mu se drugi ljudi dive.
Pričajući ispočetka staru uralsku bajku pokušala sam da joj dam ne samo novo ruho, odnosno dramsku formu, već i nov smisao i novo značenje. Kameni cvet je metafora za kupoholičarski duh u kome odgajamo nove generacije klinaca. Umesto da čeznu za materijalnim stvarima, gledajući ovu predstavu deca će početi da maštaju o svojim podvizima, o svojim delima, stvorenim svojim rukama, svojim trudom, hrabrošću, upornošću i ljubavlju.
Kad voliš nekoga srcem baš celim
Pokaži svoju ljubav delima smelim
Nemoj da budeš svezana vreća
Znaj samo hrabre uvek prati sreća
Bez ljubavi je zemlja samo kamen
Bez ljubavi je sunce samo plamen
Bez ljubavi je mesec samo mena
Bez ljubavi je čovek samo stena
Svaka je ljubav bajka za sebe
Al’ samo jedna je stvorena za tebe
Zato ne daj da te niko nikad laže
Radi samo ono što ti srce kaže
Mila Mašović, dramska spisateljica
Galerija
