Reč dramaturškinje (i autorke teksta „Tesla“)
Poznato je da je Tesla malo spavao, ali manje je poznato o čemu je sanjao.
Kada govorimo o Nikoli Tesli i njegovim velikim doprinosima nauci, skloni smo tome da mistifikujemo auru namučenog genija koji se žrtvovao za svoje izume, nadljudskog izumitelja čije telo nije poznavalo ograničenja smrtnika. Vredni naučnik radio je po ceo dan, spavao vrlo malo i odricao se većine svetovnih zadovoljstava zarad zadovoljstva koje mu je donosio naučni rad.
Međutim, od njegovog teškog rada, drugi su profitirali, počevši od Tomasa Edisona, za koga je radio, do drugih kompanija koje su koristile njegove patente ili brend njegovog lika i dela. Sam Tesla, međutim, tokom života je imao stalnih problema sa siromaštvom.
Tako se tema eksploatacije u nauci, ali i u umetnosti i svim radnim delatnostima u kapitalizmu sama nametnula kao jedna od centralnih u tekstu. O ovim temama govorili smo kroz jezik savremene kulture, te su tako Ratovi struja sa Edisonom postali Ratovi zvezda kroz bitku lajtsejberima od kojih jedan radi na naizmeničnu, a drugi na jednosmernu struju. Srpske novčanice od 100 i deset milijardi (10.000.000.000) dinara sa Teslinim likom su progovorile i ušle u jednu kabaretsku raspravu na temu inflacije i eksploatacije.
Glad se javlja kao važan motiv u Teslinoj autobiografiji te tako hrana postaje važan element teksta. Teslino telo izgleda, ipak nije bilo samo medijum za genijalni duh, već je itekako bilo osetljivo na glad, na umor, na bolest, na anksioznosti koje su dovele do stvaranja opsesivno-kompulsivnog poremećaja i set neobičnih navika kao što je korišćenje osamnaest salveta tokom jela ili izvrtanje prstiju na nogama po stotinu puta pred spavanje.
Međutim, njegove neobičnosti pokazuju se često kao najzanimljiviji delovi njega, bilo da smo šokirani njegovim navikama ili šarmirani njegovim humorom i vickastošću. Tesla se tako pokazuje kao jedan od nas – usamljen lik koji se ne uklapa, neobičan i autentičan, čudan, vredan, sa šefom koji ga iskorišćava, ljut, nestašan, u sukobu sa profesorima, sa ocem i sa drugačijim željama za svoj životni put od onih koji su mu namenjeni.
Nažalost, Teslin svet bio je jedan skoro potpuno muški svet, te u njemu nije bilo prostora za mnogo ženskih likova, posebno ne njegovih koleginica naučnica, koje su se u to doba i dalje borile da dobiju pravo da se univerzitetski obrazuju, a ako su i uspevale da se bave naukom, zasluge za njihov rad su preuzimali upravo muškarci, najčešće njihovi partneri.
U Teslinom svetu javljaju se lik njegove majke Đuke i njegove sestre Marice. Potrudili smo se da ukažemo na njihov intelektualni potencijal koji, nažalost, u 19. veku nije mogao da dođe do izražaja u javnoj sferi.
Teslina majka intuitivno se bavi naukom u okvirima svog domaćinstva, a njegove sestre nam pripremaju strašnu igru sa lutkama – predstavu u predstavi, gde prave svoju varijantu Sopstvene sobe Virdžinije Vulf i govore o zaboravljenim i izgubljenim genijima – sestrama velikih istorijskih naučnika i umetnika.
Da bismo posebno naglasili koliko je važno uočiti stvaralački potencijal žena, uprkos tome što za to uglavnom nije bilo mesta u istoriji, pa ni u priči o Tesli, u scenski tekst smo uveli lik univerzalne devojčice, koja najviše plesom – jer njen lik nije napisan – osvaja prostore slobode kao ženski Tesla koji u 21. veku konačno može da postoji i da ne odgovara ni na čija očekivanja.
U ovom tekstu mešaju se sadašnjost i epoha 19. i ranog 20. veka; mešaju se i Nikola i Tesla – dva naratora i dva lica – jedan mlad i nezreo, drugi zreo, koji se u svojoj poznoj starosti priseća svog života i vodi roditeljsku polemiku sa mlađim sobom. Njih dvojica, Dete i Odrasli, se, kao trofazna struja, prepliću sa svojim snovima, maštom, sa apstrakcijama kao što je ženski Tesla, i svi imaginarni i stvarni prijatelji koje je Nikola Tesla stekao na svom dugačkom i trnovitom putu.
Baveći se Teslinim snovima, naša predstava i sama koristi sredstva snoviđenja, kao što su film, animacija i specijalni efekti, ali pre svega, muzika. Songovi su i ovde sredstvo oneobičavanja i demistifikacije Tesline ličnosti, ali, sa druge strane, ponekad muzika donese i mistiku stvaralačkog zanosa. Ova predstava hoda po tankoj granici između mistifikacije i demistifikacije Teslinog lika.
Ovo je univerzalna priča o jednom čoveku (ili ženi), stvaraocu (ili stvarateljki), kompleksnosti njegove ličnosti i preprekama i prijateljima na koje nailazi na svom putu. Nikola Tesla je možda jedno poznato ime, ali iza njega stoji jedan običan čovek, i njegov život je istovremeno i najobičniji i najfascinantniji fenomen.
Mina Milošević
