Реч драматуршкиње (и ауторке текста „Тесла“)
Познато је да је Тесла мало спавао, али мање је познато о чему је сањао.
Када говоримо о Николи Тесли и његовим великим доприносима науци, склони смо томе да мистификујемо ауру намученог генија који се жртвовао за своје изуме, надљудског изумитеља чије тело није познавало ограничења смртника. Вредни научник радио је по цео дан, спавао врло мало и одрицао се већине световних задовољстава зарад задовољства које му је доносио научни рад.
Међутим, од његовог тешког рада, други су профитирали, почевши од Томаса Едисона, за кога је радио, до других компанија које су користиле његове патенте или бренд његовог лика и дела. Сам Тесла, међутим, током живота је имао сталних проблема са сиромаштвом.
Тако се тема експлоатације у науци, али и у уметности и свим радним делатностима у капитализму сама наметнула као једна од централних у тексту за ову представу. О овим темама говорили смо кроз језик савремене културе, те су тако Ратови струја са Едисоном постали Ратови звезда кроз битку лајтсејберима од којих један ради на наизменичну, а други на једносмерну струју. Српске новчанице од 100 и 10.000 динара са Теслиним ликом су проговориле и ушле у једну кабаретску расправу на тему инфлације и експлоатације.
Глад се јавља као важан мотив у Теслиној аутобиографији те тако храна постаје важан елемент и наше представе. Теслино тело изгледа, ипак није било само медијум за генијални дух, већ је итекако било осетљиво на глад, на умор, на болест, на анксиозности које су довеле до стварања опсесивно-компулсивног поремећаја и сет необичних навика као што је коришћење осамнаест салвета током јела или извртање прстију на ногама по стотину пута пред спавање.
Међутим, његове необичности показују се често као најзанимљивији делови њега, било да смо шокирани његовим навикама или шармирани његовим хумором и вицкастошћу. Тесла се тако показује као један од нас – усамљен лик који се не уклапа, необичан и аутентичан, чудан, вредан, са шефом који га искоришћава, љут, несташан, у сукобу са професорима, са оцем и са другачијим жељама за свој животни пут од оних који су му намењени.
Нажалост, Теслин свет био је један скоро потпуно мушки свет, те у њему није било простора за много женских ликова, посебно не његових колегиница научница, које су се у то доба и даље бориле да добију право да се универзитетски образују, а ако су и успевале да се баве науком, заслуге за њихов рад су преузимали управо мушкарци, најчешће њихови партнери.
У Теслином свету јављају се лик његове мајке Ђуке и његове сестре Марице. Потрудили смо се да укажемо на њихов интелектуални потенцијал који, нажалост, у 19. веку није могао да дође до изражаја у јавној сфери.
Теслина мајка интуитивно се бави науком у оквирима свог домаћинства, а његове сестре нам припремају страшну игру са луткама – представу у представи, где праве своју варијанту Сопствене собе Вирџиније Вулф и говоре о заборављеним и изгубљеним генијима – сестрама великих историјских научника и уметника.
Да бисмо посебно нагласили колико је важно уочити потенцијал за стваралачки рад у женама, упркос томе што за то углавном није било места у историји, па ни у причи о Тесли, у представу смо увели лик универзалне девојчице, која највише плесом – јер њен лик није написан – осваја просторе слободе као женски Тесла који у 21. веку коначно може да постоји и да не одговара ни на чија очекивања.
У овој представи мешају се садашњост и епоха 19. и раног 20. века; мешају се и Никола и Тесла – два наратора и два лица – један млад и незрео, други зрео, који се у својој позној старости присећа свог живота и води родитељску полемику са млађим собом. Њих двојица, Дете и Одрасли, се, као трофазна струја, преплићу са својим сновима, маштом, са апстракцијама као што је женски Тесла, и сви имагинарни и стварни пријатељи које је Никола Тесла стекао на свом дугачком и трновитом путу.
Бавећи се Теслиним сновима, ова представа и сама користи средства сновиђења, као што су филм, анимација и специјални ефекти, али пре свега, музика. Сонгови су и овде средство онеобичавања и демистификације Теслине личности, али, са друге стране, понекад музика донесе и мистику стваралачког заноса. Ова представа хода по танкој граници између мистификације и демистификације Теслиног лика.
Ово је универзална прича о једном човеку (или жени), ствараоцу (или стваратељки), комплексности његове личности и препрекама и пријатељима на које наилази на свом путу. Никола Тесла је можда једно познато име, али иза њега стоји један обичан човек, и његов живот је истовремено и најобичнији и најфасцинантнији феномен.
Мина Милошевић
