Као и остали драмски текстови Ден Тотера, и овде је у питању  „добро скројен позоришни комад“. Пажљива анализа оваквих текстова награђује читаоца сазнањем да ниједан део текста није на свом месту случајно. Иако све одаје утисак импровизације, та лакоћа долази из пажљивог пишчевог планирања при стварању драме. Занимљиво у овом тексту је изузетно необично комбиновање традиционалног кинеског позоришта и изворног комичког водвиља (попут оног који се може сусрести управо у Чаплиновим филмовима).  Веза између традиционалног кинеског позоришта, из ког се развила пекиншка опера, и између пучког позоришта из ког се развио варијете, јесу гег, акробатске сцене, значајна улога музике (посебно ритмичке секције), и веза између покрета, приче и гласа која подсећа на циркуске вештине.

Потврда овог запажања налази се у самом тексту – имена свих лица су кинеска, осим имена новог принца који има енглеско име, Џој. У његовом имену лежи кључ за разумевање ауторове намере: будућност је у спајању традиција различитих култура.

Ђорђе Косић

„Украдени принц“  се представља у договору са компанијом Concord Theatricals у име компанијe Samuel French, Inc.
www.concordtheatricals.com