МАЛА ФРИДА

Датум премијере: 17.04.2026.

Сцена за децу Сцена за децу
RPoster Image

МАЛА ФРИДА

Датум премијере: 17.04.2026.

Сцена за децу Сцена за децу

„Мала Фрида” је нежна прича пуна емоција инспирисана детињством мексичке сликарке и једне од најзначајнијих и најфасцинантнијих личности XX века...

„Мала Фрида” је нежна прича пуна емоција инспирисана детињством мексичке сликарке и једне од најзначајнијих и најфасцинантнијих личности XX века Фриде Кало, која је са шест година оболела од дечије парализе и већ у најранијем узрасту осетила шта значи бити другачији. Прича коју ова представа доноси на сцену жели да нам са једне стране пробуди машту и уведе нас у живописне боје и амбијент „Касе Азул”, аутентичне породичне куће Калових с почетка XX века, али и да нам на питак начин исприча причу о различитости, храбрости, вољи и истрајности.

Текст хрватске драматуршкиње Јелене Ковачић праизведен је 2021. године у Градском казалишту „Жар птица“, у режији Анице Томић. Представа је стекла регионалну популарност, а публика позоришта „Жар птица“ испуњава до последњег места свако репризно извођење.

Прочитај више

  • Аутор: Јелена Ковачић
  • Режија: Ђурђа Тешић
  • Сцена: Зорана Петров
  • Костим: Александра Лалић
  • Музика: Владимир Пејковић
  • Сценски покрет и кореографија: Тамара Пјевић и Јакша Филиповац
Купи карту

Реч редитељке

Представа „Мала Фрида“ настала је по тексту ауторке Јелене Ковачић и говори о одрастању најславније мексичке сликарке Фриде Кало. Као девојчица од шест година, Фрида је прележала дечју парализу, после које јој је једна нога остала тања и краћа. Због тога јој се друга деца често ругају.

У нашој представи Фриду затичемо годину дана након болести, окружену љубављу родитеља и друштвом својих најдражих другара — мајмуна Фуланг Ћанга, мачка Пердита и измишљене другарице Брисе. Ипак, Фрида има једну тајну жељу. Она машта да има праве, људске пријатеље и једног дана та жеља јој се остварује.

Један неочекивани догађај пореметиће устаљене односе и Фрида ће бити у ситуацији да још јаче и одлучније изабере свој пут. „Мала Фрида“ је представа о храбрости и одлуци да се буде аутентичан и свој, о превазилажењу страхова и предрасуда и о снази маште и пријатељства.

Улоге

Мала Фрида

Невена Кочовић

Тата

Страхиња Блажић

Мама

Сунчица Милановић

Мајмун

Филип Станковски

Мачак

Младен Вуковић

Пабло

Младен Леро

Измишљена другарица

Ивана Аџић

МАЛА ФРИДА

Прије неколико дана мој се петогодишњи нећак вратио с једног у низу дјечјих рођендана на којем је био овај мјесец и рекао да ми мора испричати нешто ружно. Двојца дјечака из његовог вртића отворено су се ругала дјевојчици која је била у инвалидским колицима. Та га је ситуација прилично узнемирила, препричавао ју је неколико пута и на крају закључио да би њиховим мамама хтио рећи да то није лијепо.
Иако је од времена када је Фрида Кало била отприлике истих година као дјевојчица с тог рођендана прошло више од сто година, иако се од тада много тога промијенило, чини се како се још увијек боримо с прихваћањем оних који су на било који начин другачији. Пријатељици мог нећака дјечаци су се ругали да у колицима изгледа као стара баба, Фриду Кало њени су вршњаци звали Фрида дрвена нога, јер и она је врло рано осјетила што значи бити другачији. Дјечја парализа, од које је обољела као шестогодишња дјевојчица, обиљежила је њено најраније дјетињство и затворила ју међу плаве зидове Касе Азул, као да ју је живот већ тада припремао за све оно што тек долази. Премда је прича Мале Фриде измаштана, она је инспирирана управо том биографском чињеницом, али и непоколебљивим духом велике Фриде Кало, велике у њеној страсти према животу, умјетности и Мексику. То је прича која нас води у 1914. годину, када дјевојчица Фрида учи како прихватити себе, док ми учимо како прихватити друге. То је прича и о пријатељству и љубави, боли и радости, окрутности и њежности, о снази маште и непоколебљивости духа, али и о једној врло важној одлуци: да ћемо, без обзира на то што нам живот донесе, кроз њега ићи храбро и отворено, чак и када нам то буде тешко.
Надам се да ће Мала Фрида многе подсјетити да је прихваћање себе и других једна од најважнијих и најљепших лекција коју можемо научити – не само дјецу, него и нас одрасле који често заборављамо да смо сви тек други међу другима.

 

Јелена Ковачић

 

Мали водич кроз Мексико

Пињата

Мексичка пињата није само забавна, већ има и веома посебно значење током посада, што су прославе које се одржавају у децембру у знак сећања на путовање Марије и Јосифа пре рођења Исуса у хришћанској вери.

Традиционална пињата има седам врхова, а сваки од њих представља смртни грех (као што су завист или лењост). Стога ломљење пињате симболизује превазилажење искушења и зла.

  • Повез преко очију означава веру, јер иако не можемо да видимо, верујемо.
  • Штап представља снагу и вољу за борбу против искушења.
  • Слаткиши и воће који испадају су награда, попут поклона које Бог даје онима који имају веру и истрајност.

Током посада, када деца и одрасли ломе пињату, не само да добијају радост и слаткише, већ се и подсећају да је живот пун изазова, али се уз веру и наду они могу превазићи. Зато је пињата толико важна у мексичкој култури: она спаја забаву са верском и културном поруком која се преноси с генерације на генерацију. Данас је виђамо на рођенданима и забавама, али у посадама задржава тај дубоки осећај јединства, вере и славља.

 La piñata

La piñata mexicana no solo es divertida, sino que también tiene un significado muy especial en las posadas, que son fiestas que se celebran en diciembre para recordar el camino de María y José antes del nacimiento de Jesús en la fe cristiana.

La piñata tradicional tiene siete picos, y cada uno representa un pecado capital (como la envidia o la pereza). Por eso, romper la piñata simboliza vencer las tentaciones y el mal.

  • La venda en los ojos: significa la fe, porque, aunque no vemos, confiamos.
  • El palo: representa la fuerza y la voluntad para luchar contra las tentaciones.
  • Los dulces y frutas que caen: son la recompensa, como los regalos que Dios da a quienes tienen fe y perseverancia.

En las posadas, cuando los niños y adultos rompen la piñata, no solo reciben alegría y dulces, sino que también recuerdan que la vida está llena de retos, pero con fe y esperanza se pueden superar.

Por eso la piñata es tan importante en la cultura mexicana: une la diversión con un mensaje religioso y cultural que ha pasado de generación en generación. Hoy la vemos en cumpleaños y fiestas, pero en las posadas conserva ese sentido profundo de unión, fe y celebración.

 

Шта су алебрихеси?

Алебрихеси су ручно израђене фигуре које представљају измишљене животиње. Одликују се живим бојама и комбиновањем делова различитих створења: могу имати крила лептира, тело змаја, шапе лава или рибљи реп. Сматрају се примером мексичке надреалистичке уметности јер изгледају као да су изникли из сна.

Порекло

Творац алебрихеса био је Педро Линарес, уметник из Мексико Ситија. Док је био болестан, сањао је шуму пуну чудних створења која су понављала реч „Алебрихеси!“. Након што се пробудио, одлучио је да им да облик папиром и картоном. Временом су и други уметници почели да праве алебрихесе од дрвета, посебно у Оахаки, где су постали веома важна традиција.

Материјали и технике

Први алебрихеси направљени су од картона и папир-машеа, обојени светлим бојама. У Оахаки се праве од копал дрвета, које се пажљиво резбари, а затим осликава геометријским дизајном и шарама инспирисаним природом. Сваки комад захтева стрпљење и креативност, јер ниједан алебрихес није исти.

Културни значај

Алебрихеси су више од пуких рукотворина: представљају безграничну машту и културно богатство Мексика. Постали су симбол идентитета и креативности, препознат широм света. Данас се организују параде и такмичења са џиновским алебрихесима.

Занимљивости
Сваки алебрихес је јединствен и посебан. Многа деца верују да су алебрихеси чувари снова и да сваки поседује тајну моћ.

 

¿Qué son los alebrijes?

Los alebrijes son figuras artesanales que representan animales imaginarios. Se distinguen por sus colores vivos y por mezclar partes de distintos seres: pueden tener alas de mariposa, cuerpo de dragón, patas de león o cola de pez. Son considerados un ejemplo del arte surrealista mexicano, porque parecen salidos de un sueño.

Origen

El creador de los alebrijes fue Pedro Linares, un artista de la Ciudad de México. Mientras estaba enfermo, soñó con un bosque lleno de criaturas extrañas que repetían la palabra “¡Alebrijes!”. Al despertar, decidió darles forma con papel y cartón. Con el tiempo, otros artistas comenzaron a hacer alebrijes en madera, especialmente en Oaxaca, donde se convirtieron en una tradición muy importante.

Materiales y técnicas

Los primeros alebrijes se hicieron con cartón y papel maché, pintados con colores brillantes. En Oaxaca, se elaboran con madera de copal, que se talla cuidadosamente y luego se pinta con diseños geométricos y patrones inspirados en la naturaleza. Cada pieza requiere paciencia y creatividad, pues no hay dos alebrijes iguales.

Significado cultural

Los alebrijes son más que artesanías: representan la imaginación sin límites y la riqueza cultural de México. Se han convertido en un símbolo de identidad y creatividad, reconocidos en todo el mundo. Hoy en día, se organizan desfiles y concursos de alebrijes gigantes.

Datos curiosos

Cada alebrije es único y especial. Muchos niños creen que los alebrijes son guardianes de los sueños y que cada uno tiene un poder secreto.

 

Лутерија

Лутерија је веома популарна традиционална игра у Мексику која се игра са илустрованим картама и таблом која се зове „табла“. Свака карта има карактеристичну слику, као што су Петао, Дама, Катрин, Сирена или Сунце, заједно са својим именом. Играчи добијају таблу са неколико ових слика и, док неко насумично извлачи карте, морају да обележе фигуре које се појављују на њиховој табли. Први који заврши своју таблу побеђује; међутим, може се успоставити правило да онај ко добије линију — било хоризонталну, вертикалну или дијагоналну — узвикне „¡Loterija!“ и побеђује у игри.

Ова игра има дугу историју: настала је у Европи у 16. веку и стигла је у Мексико током колонијалне ере, где је постала омиљена традиција. Временом су се карте испуниле бојама и ликовима који одражавају мексичку културу, постајући симбол идентитета.

Осим што је забавна, лутерија помаже деци да препознају слике и речи и развијају пажњу и памћење. У многим мексичким породицама игра се на окупљањима, забавама и прославама, што је чини активношћу која уједињује неколико генерација.

Данас је мексичка лутерија међународно призната као облик народне уметности, а њене картице постале су инспирација за уметнике, дизајнере, па чак и културне изложбе.

La lotería

La lotería es un juego tradicional muy popular en México que se juega con cartas ilustradas y un tablero llamado “tabla”. Cada carta tiene una imagen característica, como El gallo, La dama, El catrín, La sirena o El sol, acompañada de su nombre. Los jugadores reciben una tabla con varias de estas imágenes y, mientras alguien va sacando cartas al azar, deben marcar las figuras que aparecen en su tablero. El primero en completar la tabla gana, no obstante, se puede poner como regla que quien logre una línea, ya sea horizontal, vertical o diagonal, grita “¡Lotería!” y gana la partida.

Este juego tiene una larga historia: se originó en Europa en el siglo XVI y llegó a México durante la época colonial, donde se convirtió en una tradición muy querida. Con el tiempo, las cartas se llenaron de colores y personajes que reflejan la cultura mexicana, convirtiéndose en un símbolo de identidad.

Además de ser divertida, la lotería ayuda a los niños a reconocer imágenes y palabras, y a desarrollar la atención y la memoria. En muchas familias mexicanas se juega en reuniones, fiestas y celebraciones, lo que la convierte en una actividad que une a varias generaciones.

Hoy en día, la lotería mexicana es reconocida internacionalmente como parte del arte popular, y sus cartas se han convertido en inspiración para artistas, diseñadores y hasta exposiciones culturales.

 

ЛОЛА, МИЛА И ЗУБИЋ ВИЛА

Датум премијере: 12.12.2025.

Сцена за децу Сцена за децу
RPoster Image

ЛОЛА, МИЛА И ЗУБИЋ ВИЛА

Датум премијере: 12.12.2025.

Сцена за децу Сцена за децу

„Лола, Мила и Зубић Вила“, настала по идеји Кристине и Сергеја Ћетковић, у тексту Душана Булића и Дуње Петровић, а...

Прочитај више

  • Аутор: Душан Булић и Дуња Петровић
  • Режија: Јован Стаматовић–Карић и Никола Завишић
  • Дизајн светла: Паун Павловић и Никола Завишић
  • Сцена: Зорана Милошаковић Тасић
  • Видео: Гојко Даковић
  • Костим: Суна Кажић
  • Музика: Сергеј Ћетковић и Александар Бузаџић
  • Асистент режије: Маша Павловић
  • Сценски покрет и кореографија: Тамара Пјевић и Јакша Филиповац
  • Асистент за костим: Ана Петровић
Купи карту

Реч редитељке

Представа „Мала Фрида“ настала је по тексту ауторке Јелене Ковачић и говори о одрастању најславније мексичке сликарке Фриде Кало. Као девојчица од шест година, Фрида је прележала дечју парализу, после које јој је једна нога остала тања и краћа. Због тога јој се друга деца често ругају.

У нашој представи Фриду затичемо годину дана након болести, окружену љубављу родитеља и друштвом својих најдражих другара — мајмуна Фуланг Ћанга, мачка Пердита и измишљене другарице Брисе. Ипак, Фрида има једну тајну жељу. Она машта да има праве, људске пријатеље и једног дана та жеља јој се остварује.

Један неочекивани догађај пореметиће устаљене односе и Фрида ће бити у ситуацији да још јаче и одлучније изабере свој пут. „Мала Фрида“ је представа о храбрости и одлуци да се буде аутентичан и свој, о превазилажењу страхова и предрасуда и о снази маште и пријатељства.

Улоге

Лола

Сташа Миловановић

Лола

Јована Чуровић

Мила

Ања Јовановић

Мила

Јована Јеловац Цавнић

Зубић Вила

Сандра Родић Јанковић

Генерал Каријес

Никола Малбаша

Каменац

Петар Лазаревић

Црв Раде и многе друге улоге

Немања Брајовић Фита

МАЛА ФРИДА

Прије неколико дана мој се петогодишњи нећак вратио с једног у низу дјечјих рођендана на којем је био овај мјесец и рекао да ми мора испричати нешто ружно. Двојца дјечака из његовог вртића отворено су се ругала дјевојчици која је била у инвалидским колицима. Та га је ситуација прилично узнемирила, препричавао ју је неколико пута и на крају закључио да би њиховим мамама хтио рећи да то није лијепо.
Иако је од времена када је Фрида Кало била отприлике истих година као дјевојчица с тог рођендана прошло више од сто година, иако се од тада много тога промијенило, чини се како се још увијек боримо с прихваћањем оних који су на било који начин другачији. Пријатељици мог нећака дјечаци су се ругали да у колицима изгледа као стара баба, Фриду Кало њени су вршњаци звали Фрида дрвена нога, јер и она је врло рано осјетила што значи бити другачији. Дјечја парализа, од које је обољела као шестогодишња дјевојчица, обиљежила је њено најраније дјетињство и затворила ју међу плаве зидове Касе Азул, као да ју је живот већ тада припремао за све оно што тек долази. Премда је прича Мале Фриде измаштана, она је инспирирана управо том биографском чињеницом, али и непоколебљивим духом велике Фриде Кало, велике у њеној страсти према животу, умјетности и Мексику. То је прича која нас води у 1914. годину, када дјевојчица Фрида учи како прихватити себе, док ми учимо како прихватити друге. То је прича и о пријатељству и љубави, боли и радости, окрутности и њежности, о снази маште и непоколебљивости духа, али и о једној врло важној одлуци: да ћемо, без обзира на то што нам живот донесе, кроз њега ићи храбро и отворено, чак и када нам то буде тешко.
Надам се да ће Мала Фрида многе подсјетити да је прихваћање себе и других једна од најважнијих и најљепших лекција коју можемо научити – не само дјецу, него и нас одрасле који често заборављамо да смо сви тек други међу другима.

 

Јелена Ковачић

 

Мали водич кроз Мексико

Пињата

Мексичка пињата није само забавна, већ има и веома посебно значење током посада, што су прославе које се одржавају у децембру у знак сећања на путовање Марије и Јосифа пре рођења Исуса у хришћанској вери.

Традиционална пињата има седам врхова, а сваки од њих представља смртни грех (као што су завист или лењост). Стога ломљење пињате симболизује превазилажење искушења и зла.

  • Повез преко очију означава веру, јер иако не можемо да видимо, верујемо.
  • Штап представља снагу и вољу за борбу против искушења.
  • Слаткиши и воће који испадају су награда, попут поклона које Бог даје онима који имају веру и истрајност.

Током посада, када деца и одрасли ломе пињату, не само да добијају радост и слаткише, већ се и подсећају да је живот пун изазова, али се уз веру и наду они могу превазићи. Зато је пињата толико важна у мексичкој култури: она спаја забаву са верском и културном поруком која се преноси с генерације на генерацију. Данас је виђамо на рођенданима и забавама, али у посадама задржава тај дубоки осећај јединства, вере и славља.

 La piñata

La piñata mexicana no solo es divertida, sino que también tiene un significado muy especial en las posadas, que son fiestas que se celebran en diciembre para recordar el camino de María y José antes del nacimiento de Jesús en la fe cristiana.

La piñata tradicional tiene siete picos, y cada uno representa un pecado capital (como la envidia o la pereza). Por eso, romper la piñata simboliza vencer las tentaciones y el mal.

  • La venda en los ojos: significa la fe, porque, aunque no vemos, confiamos.
  • El palo: representa la fuerza y la voluntad para luchar contra las tentaciones.
  • Los dulces y frutas que caen: son la recompensa, como los regalos que Dios da a quienes tienen fe y perseverancia.

En las posadas, cuando los niños y adultos rompen la piñata, no solo reciben alegría y dulces, sino que también recuerdan que la vida está llena de retos, pero con fe y esperanza se pueden superar.

Por eso la piñata es tan importante en la cultura mexicana: une la diversión con un mensaje religioso y cultural que ha pasado de generación en generación. Hoy la vemos en cumpleaños y fiestas, pero en las posadas conserva ese sentido profundo de unión, fe y celebración.

 

Шта су алебрихеси?

Алебрихеси су ручно израђене фигуре које представљају измишљене животиње. Одликују се живим бојама и комбиновањем делова различитих створења: могу имати крила лептира, тело змаја, шапе лава или рибљи реп. Сматрају се примером мексичке надреалистичке уметности јер изгледају као да су изникли из сна.

Порекло

Творац алебрихеса био је Педро Линарес, уметник из Мексико Ситија. Док је био болестан, сањао је шуму пуну чудних створења која су понављала реч „Алебрихеси!“. Након што се пробудио, одлучио је да им да облик папиром и картоном. Временом су и други уметници почели да праве алебрихесе од дрвета, посебно у Оахаки, где су постали веома важна традиција.

Материјали и технике

Први алебрихеси направљени су од картона и папир-машеа, обојени светлим бојама. У Оахаки се праве од копал дрвета, које се пажљиво резбари, а затим осликава геометријским дизајном и шарама инспирисаним природом. Сваки комад захтева стрпљење и креативност, јер ниједан алебрихес није исти.

Културни значај

Алебрихеси су више од пуких рукотворина: представљају безграничну машту и културно богатство Мексика. Постали су симбол идентитета и креативности, препознат широм света. Данас се организују параде и такмичења са џиновским алебрихесима.

Занимљивости
Сваки алебрихес је јединствен и посебан. Многа деца верују да су алебрихеси чувари снова и да сваки поседује тајну моћ.

 

¿Qué son los alebrijes?

Los alebrijes son figuras artesanales que representan animales imaginarios. Se distinguen por sus colores vivos y por mezclar partes de distintos seres: pueden tener alas de mariposa, cuerpo de dragón, patas de león o cola de pez. Son considerados un ejemplo del arte surrealista mexicano, porque parecen salidos de un sueño.

Origen

El creador de los alebrijes fue Pedro Linares, un artista de la Ciudad de México. Mientras estaba enfermo, soñó con un bosque lleno de criaturas extrañas que repetían la palabra “¡Alebrijes!”. Al despertar, decidió darles forma con papel y cartón. Con el tiempo, otros artistas comenzaron a hacer alebrijes en madera, especialmente en Oaxaca, donde se convirtieron en una tradición muy importante.

Materiales y técnicas

Los primeros alebrijes se hicieron con cartón y papel maché, pintados con colores brillantes. En Oaxaca, se elaboran con madera de copal, que se talla cuidadosamente y luego se pinta con diseños geométricos y patrones inspirados en la naturaleza. Cada pieza requiere paciencia y creatividad, pues no hay dos alebrijes iguales.

Significado cultural

Los alebrijes son más que artesanías: representan la imaginación sin límites y la riqueza cultural de México. Se han convertido en un símbolo de identidad y creatividad, reconocidos en todo el mundo. Hoy en día, se organizan desfiles y concursos de alebrijes gigantes.

Datos curiosos

Cada alebrije es único y especial. Muchos niños creen que los alebrijes son guardianes de los sueños y que cada uno tiene un poder secreto.

 

Лутерија

Лутерија је веома популарна традиционална игра у Мексику која се игра са илустрованим картама и таблом која се зове „табла“. Свака карта има карактеристичну слику, као што су Петао, Дама, Катрин, Сирена или Сунце, заједно са својим именом. Играчи добијају таблу са неколико ових слика и, док неко насумично извлачи карте, морају да обележе фигуре које се појављују на њиховој табли. Први који заврши своју таблу побеђује; међутим, може се успоставити правило да онај ко добије линију — било хоризонталну, вертикалну или дијагоналну — узвикне „¡Loterija!“ и побеђује у игри.

Ова игра има дугу историју: настала је у Европи у 16. веку и стигла је у Мексико током колонијалне ере, где је постала омиљена традиција. Временом су се карте испуниле бојама и ликовима који одражавају мексичку културу, постајући симбол идентитета.

Осим што је забавна, лутерија помаже деци да препознају слике и речи и развијају пажњу и памћење. У многим мексичким породицама игра се на окупљањима, забавама и прославама, што је чини активношћу која уједињује неколико генерација.

Данас је мексичка лутерија међународно призната као облик народне уметности, а њене картице постале су инспирација за уметнике, дизајнере, па чак и културне изложбе.

La lotería

La lotería es un juego tradicional muy popular en México que se juega con cartas ilustradas y un tablero llamado “tabla”. Cada carta tiene una imagen característica, como El gallo, La dama, El catrín, La sirena o El sol, acompañada de su nombre. Los jugadores reciben una tabla con varias de estas imágenes y, mientras alguien va sacando cartas al azar, deben marcar las figuras que aparecen en su tablero. El primero en completar la tabla gana, no obstante, se puede poner como regla que quien logre una línea, ya sea horizontal, vertical o diagonal, grita “¡Lotería!” y gana la partida.

Este juego tiene una larga historia: se originó en Europa en el siglo XVI y llegó a México durante la época colonial, donde se convirtió en una tradición muy querida. Con el tiempo, las cartas se llenaron de colores y personajes que reflejan la cultura mexicana, convirtiéndose en un símbolo de identidad.

Además de ser divertida, la lotería ayuda a los niños a reconocer imágenes y palabras, y a desarrollar la atención y la memoria. En muchas familias mexicanas se juega en reuniones, fiestas y celebraciones, lo que la convierte en una actividad que une a varias generaciones.

Hoy en día, la lotería mexicana es reconocida internacionalmente como parte del arte popular, y sus cartas se han convertido en inspiración para artistas, diseñadores y hasta exposiciones culturales.

 

ТЕСЛА

Датум премијере: 30.05.2025.

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 80' Трајање 80'
RPoster Image

ТЕСЛА

Датум премијере: 30.05.2025.

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 80' Трајање 80'

Познато је да је Тесла мало спавао, али мање је познато о чему је сањао. Када говоримо о Николи Тесли...

Прочитај више

  • Аутор: Мина Милошевић
  • Концепт и режија: Иван Балетић
  • Ауторка текста и драматуршкиња: Мина Милошевић
  • Дизајн простора: Милорад Пејановић
  • Дизајн светла: Магдалена Влајић
  • Видео и анимација: Марко Ковачевић
  • Костимографкиња: Биљана Тегелтија Бојанић
  • Композитор: Срђан Марковић
  • Кореографкиња: Ана Дубљевић
  • Драмски консултант: Данило Бракочевић
  • Сценски говор: Љиљана Мркић Поповић
  • Асистент редитеља: Драган Суботић
  • Асистенткиња костимографкиње: Мина Максимовић
Купи карту

Реч редитељке

Представа „Мала Фрида“ настала је по тексту ауторке Јелене Ковачић и говори о одрастању најславније мексичке сликарке Фриде Кало. Као девојчица од шест година, Фрида је прележала дечју парализу, после које јој је једна нога остала тања и краћа. Због тога јој се друга деца често ругају.

У нашој представи Фриду затичемо годину дана након болести, окружену љубављу родитеља и друштвом својих најдражих другара — мајмуна Фуланг Ћанга, мачка Пердита и измишљене другарице Брисе. Ипак, Фрида има једну тајну жељу. Она машта да има праве, људске пријатеље и једног дана та жеља јој се остварује.

Један неочекивани догађај пореметиће устаљене односе и Фрида ће бити у ситуацији да још јаче и одлучније изабере свој пут. „Мала Фрида“ је представа о храбрости и одлуци да се буде аутентичан и свој, о превазилажењу страхова и предрасуда и о снази маште и пријатељства.

Улоге

Бојан Жировић

Петар Лазаревић

Данило Бракочевић

Дубравка Ковјанић

Ненад Радовић

Никола Малбаша

Тамара Пјевић

Срђан Марковић

Лола Милошевић

Младен Вуковић

МАЛА ФРИДА

Прије неколико дана мој се петогодишњи нећак вратио с једног у низу дјечјих рођендана на којем је био овај мјесец и рекао да ми мора испричати нешто ружно. Двојца дјечака из његовог вртића отворено су се ругала дјевојчици која је била у инвалидским колицима. Та га је ситуација прилично узнемирила, препричавао ју је неколико пута и на крају закључио да би њиховим мамама хтио рећи да то није лијепо.
Иако је од времена када је Фрида Кало била отприлике истих година као дјевојчица с тог рођендана прошло више од сто година, иако се од тада много тога промијенило, чини се како се још увијек боримо с прихваћањем оних који су на било који начин другачији. Пријатељици мог нећака дјечаци су се ругали да у колицима изгледа као стара баба, Фриду Кало њени су вршњаци звали Фрида дрвена нога, јер и она је врло рано осјетила што значи бити другачији. Дјечја парализа, од које је обољела као шестогодишња дјевојчица, обиљежила је њено најраније дјетињство и затворила ју међу плаве зидове Касе Азул, као да ју је живот већ тада припремао за све оно што тек долази. Премда је прича Мале Фриде измаштана, она је инспирирана управо том биографском чињеницом, али и непоколебљивим духом велике Фриде Кало, велике у њеној страсти према животу, умјетности и Мексику. То је прича која нас води у 1914. годину, када дјевојчица Фрида учи како прихватити себе, док ми учимо како прихватити друге. То је прича и о пријатељству и љубави, боли и радости, окрутности и њежности, о снази маште и непоколебљивости духа, али и о једној врло важној одлуци: да ћемо, без обзира на то што нам живот донесе, кроз њега ићи храбро и отворено, чак и када нам то буде тешко.
Надам се да ће Мала Фрида многе подсјетити да је прихваћање себе и других једна од најважнијих и најљепших лекција коју можемо научити – не само дјецу, него и нас одрасле који често заборављамо да смо сви тек други међу другима.

 

Јелена Ковачић

 

Мали водич кроз Мексико

Пињата

Мексичка пињата није само забавна, већ има и веома посебно значење током посада, што су прославе које се одржавају у децембру у знак сећања на путовање Марије и Јосифа пре рођења Исуса у хришћанској вери.

Традиционална пињата има седам врхова, а сваки од њих представља смртни грех (као што су завист или лењост). Стога ломљење пињате симболизује превазилажење искушења и зла.

  • Повез преко очију означава веру, јер иако не можемо да видимо, верујемо.
  • Штап представља снагу и вољу за борбу против искушења.
  • Слаткиши и воће који испадају су награда, попут поклона које Бог даје онима који имају веру и истрајност.

Током посада, када деца и одрасли ломе пињату, не само да добијају радост и слаткише, већ се и подсећају да је живот пун изазова, али се уз веру и наду они могу превазићи. Зато је пињата толико важна у мексичкој култури: она спаја забаву са верском и културном поруком која се преноси с генерације на генерацију. Данас је виђамо на рођенданима и забавама, али у посадама задржава тај дубоки осећај јединства, вере и славља.

 La piñata

La piñata mexicana no solo es divertida, sino que también tiene un significado muy especial en las posadas, que son fiestas que se celebran en diciembre para recordar el camino de María y José antes del nacimiento de Jesús en la fe cristiana.

La piñata tradicional tiene siete picos, y cada uno representa un pecado capital (como la envidia o la pereza). Por eso, romper la piñata simboliza vencer las tentaciones y el mal.

  • La venda en los ojos: significa la fe, porque, aunque no vemos, confiamos.
  • El palo: representa la fuerza y la voluntad para luchar contra las tentaciones.
  • Los dulces y frutas que caen: son la recompensa, como los regalos que Dios da a quienes tienen fe y perseverancia.

En las posadas, cuando los niños y adultos rompen la piñata, no solo reciben alegría y dulces, sino que también recuerdan que la vida está llena de retos, pero con fe y esperanza se pueden superar.

Por eso la piñata es tan importante en la cultura mexicana: une la diversión con un mensaje religioso y cultural que ha pasado de generación en generación. Hoy la vemos en cumpleaños y fiestas, pero en las posadas conserva ese sentido profundo de unión, fe y celebración.

 

Шта су алебрихеси?

Алебрихеси су ручно израђене фигуре које представљају измишљене животиње. Одликују се живим бојама и комбиновањем делова различитих створења: могу имати крила лептира, тело змаја, шапе лава или рибљи реп. Сматрају се примером мексичке надреалистичке уметности јер изгледају као да су изникли из сна.

Порекло

Творац алебрихеса био је Педро Линарес, уметник из Мексико Ситија. Док је био болестан, сањао је шуму пуну чудних створења која су понављала реч „Алебрихеси!“. Након што се пробудио, одлучио је да им да облик папиром и картоном. Временом су и други уметници почели да праве алебрихесе од дрвета, посебно у Оахаки, где су постали веома важна традиција.

Материјали и технике

Први алебрихеси направљени су од картона и папир-машеа, обојени светлим бојама. У Оахаки се праве од копал дрвета, које се пажљиво резбари, а затим осликава геометријским дизајном и шарама инспирисаним природом. Сваки комад захтева стрпљење и креативност, јер ниједан алебрихес није исти.

Културни значај

Алебрихеси су више од пуких рукотворина: представљају безграничну машту и културно богатство Мексика. Постали су симбол идентитета и креативности, препознат широм света. Данас се организују параде и такмичења са џиновским алебрихесима.

Занимљивости
Сваки алебрихес је јединствен и посебан. Многа деца верују да су алебрихеси чувари снова и да сваки поседује тајну моћ.

 

¿Qué son los alebrijes?

Los alebrijes son figuras artesanales que representan animales imaginarios. Se distinguen por sus colores vivos y por mezclar partes de distintos seres: pueden tener alas de mariposa, cuerpo de dragón, patas de león o cola de pez. Son considerados un ejemplo del arte surrealista mexicano, porque parecen salidos de un sueño.

Origen

El creador de los alebrijes fue Pedro Linares, un artista de la Ciudad de México. Mientras estaba enfermo, soñó con un bosque lleno de criaturas extrañas que repetían la palabra “¡Alebrijes!”. Al despertar, decidió darles forma con papel y cartón. Con el tiempo, otros artistas comenzaron a hacer alebrijes en madera, especialmente en Oaxaca, donde se convirtieron en una tradición muy importante.

Materiales y técnicas

Los primeros alebrijes se hicieron con cartón y papel maché, pintados con colores brillantes. En Oaxaca, se elaboran con madera de copal, que se talla cuidadosamente y luego se pinta con diseños geométricos y patrones inspirados en la naturaleza. Cada pieza requiere paciencia y creatividad, pues no hay dos alebrijes iguales.

Significado cultural

Los alebrijes son más que artesanías: representan la imaginación sin límites y la riqueza cultural de México. Se han convertido en un símbolo de identidad y creatividad, reconocidos en todo el mundo. Hoy en día, se organizan desfiles y concursos de alebrijes gigantes.

Datos curiosos

Cada alebrije es único y especial. Muchos niños creen que los alebrijes son guardianes de los sueños y que cada uno tiene un poder secreto.

 

Лутерија

Лутерија је веома популарна традиционална игра у Мексику која се игра са илустрованим картама и таблом која се зове „табла“. Свака карта има карактеристичну слику, као што су Петао, Дама, Катрин, Сирена или Сунце, заједно са својим именом. Играчи добијају таблу са неколико ових слика и, док неко насумично извлачи карте, морају да обележе фигуре које се појављују на њиховој табли. Први који заврши своју таблу побеђује; међутим, може се успоставити правило да онај ко добије линију — било хоризонталну, вертикалну или дијагоналну — узвикне „¡Loterija!“ и побеђује у игри.

Ова игра има дугу историју: настала је у Европи у 16. веку и стигла је у Мексико током колонијалне ере, где је постала омиљена традиција. Временом су се карте испуниле бојама и ликовима који одражавају мексичку културу, постајући симбол идентитета.

Осим што је забавна, лутерија помаже деци да препознају слике и речи и развијају пажњу и памћење. У многим мексичким породицама игра се на окупљањима, забавама и прославама, што је чини активношћу која уједињује неколико генерација.

Данас је мексичка лутерија међународно призната као облик народне уметности, а њене картице постале су инспирација за уметнике, дизајнере, па чак и културне изложбе.

La lotería

La lotería es un juego tradicional muy popular en México que se juega con cartas ilustradas y un tablero llamado “tabla”. Cada carta tiene una imagen característica, como El gallo, La dama, El catrín, La sirena o El sol, acompañada de su nombre. Los jugadores reciben una tabla con varias de estas imágenes y, mientras alguien va sacando cartas al azar, deben marcar las figuras que aparecen en su tablero. El primero en completar la tabla gana, no obstante, se puede poner como regla que quien logre una línea, ya sea horizontal, vertical o diagonal, grita “¡Lotería!” y gana la partida.

Este juego tiene una larga historia: se originó en Europa en el siglo XVI y llegó a México durante la época colonial, donde se convirtió en una tradición muy querida. Con el tiempo, las cartas se llenaron de colores y personajes que reflejan la cultura mexicana, convirtiéndose en un símbolo de identidad.

Además de ser divertida, la lotería ayuda a los niños a reconocer imágenes y palabras, y a desarrollar la atención y la memoria. En muchas familias mexicanas se juega en reuniones, fiestas y celebraciones, lo que la convierte en una actividad que une a varias generaciones.

Hoy en día, la lotería mexicana es reconocida internacionalmente como parte del arte popular, y sus cartas se han convertido en inspiración para artistas, diseñadores y hasta exposiciones culturales.

 

КАКО ЈЕ ОЗДРАВИО ЦВРЧАК

Датум премијере: 24.05.2024.

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 70' Трајање 70'
RPoster Image

КАКО ЈЕ ОЗДРАВИО ЦВРЧАК

Датум премијере: 24.05.2024.

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 70' Трајање 70'

„Како је оздравио Цврчак“ је савремена басна преточена у музичку представу која на инспиративан и прикладан начин обрађује тему потиштености,...

Прочитај више

  • Аутор: Тон Телехен
  • Режија: Никола Завишић
  • Превод: Оливера Петровић ван дер Лев
  • Адаптација, драматизација и дизајн светла: Никола Завишић
  • Сценограф: Јелена Радовић
  • Костимограф: Суна Кажић
  • Сценски покрет: Тамара Пјевић, Јакша Филиповац
  • Музички руководилац и аутор звучне слике: Јован Стаматовић – Карић
  • Сценски говор: Љиљана Мркић Поповић
Купи карту

Реч редитељке

Представа „Мала Фрида“ настала је по тексту ауторке Јелене Ковачић и говори о одрастању најславније мексичке сликарке Фриде Кало. Као девојчица од шест година, Фрида је прележала дечју парализу, после које јој је једна нога остала тања и краћа. Због тога јој се друга деца често ругају.

У нашој представи Фриду затичемо годину дана након болести, окружену љубављу родитеља и друштвом својих најдражих другара — мајмуна Фуланг Ћанга, мачка Пердита и измишљене другарице Брисе. Ипак, Фрида има једну тајну жељу. Она машта да има праве, људске пријатеље и једног дана та жеља јој се остварује.

Један неочекивани догађај пореметиће устаљене односе и Фрида ће бити у ситуацији да још јаче и одлучније изабере свој пут. „Мала Фрида“ је представа о храбрости и одлуци да се буде аутентичан и свој, о превазилажењу страхова и предрасуда и о снази маште и пријатељства.

Улоге

Цврчак

Дубравка Ковјанић

Мрав, Кишна Глиста

Катарина Димитријеић

Хрчак, Кртица

Никола Малбаша

Слон

Никола Керкез

Злоједи Црв, Врана, Црвоточац (глас)

Душица Синобад

Скочибуба, Веверица

Владислава Ђорђевић

Пауничар, Врабац

Татјана Станковић

Ветар Петар

Милош Самолов

Морж

Јован Стаматовић-Карић

Мрав, Кишна Глиста

Marijana Vićentijević Badovinac

МАЛА ФРИДА

Прије неколико дана мој се петогодишњи нећак вратио с једног у низу дјечјих рођендана на којем је био овај мјесец и рекао да ми мора испричати нешто ружно. Двојца дјечака из његовог вртића отворено су се ругала дјевојчици која је била у инвалидским колицима. Та га је ситуација прилично узнемирила, препричавао ју је неколико пута и на крају закључио да би њиховим мамама хтио рећи да то није лијепо.
Иако је од времена када је Фрида Кало била отприлике истих година као дјевојчица с тог рођендана прошло више од сто година, иако се од тада много тога промијенило, чини се како се још увијек боримо с прихваћањем оних који су на било који начин другачији. Пријатељици мог нећака дјечаци су се ругали да у колицима изгледа као стара баба, Фриду Кало њени су вршњаци звали Фрида дрвена нога, јер и она је врло рано осјетила што значи бити другачији. Дјечја парализа, од које је обољела као шестогодишња дјевојчица, обиљежила је њено најраније дјетињство и затворила ју међу плаве зидове Касе Азул, као да ју је живот већ тада припремао за све оно што тек долази. Премда је прича Мале Фриде измаштана, она је инспирирана управо том биографском чињеницом, али и непоколебљивим духом велике Фриде Кало, велике у њеној страсти према животу, умјетности и Мексику. То је прича која нас води у 1914. годину, када дјевојчица Фрида учи како прихватити себе, док ми учимо како прихватити друге. То је прича и о пријатељству и љубави, боли и радости, окрутности и њежности, о снази маште и непоколебљивости духа, али и о једној врло важној одлуци: да ћемо, без обзира на то што нам живот донесе, кроз њега ићи храбро и отворено, чак и када нам то буде тешко.
Надам се да ће Мала Фрида многе подсјетити да је прихваћање себе и других једна од најважнијих и најљепших лекција коју можемо научити – не само дјецу, него и нас одрасле који често заборављамо да смо сви тек други међу другима.

 

Јелена Ковачић

 

Мали водич кроз Мексико

Пињата

Мексичка пињата није само забавна, већ има и веома посебно значење током посада, што су прославе које се одржавају у децембру у знак сећања на путовање Марије и Јосифа пре рођења Исуса у хришћанској вери.

Традиционална пињата има седам врхова, а сваки од њих представља смртни грех (као што су завист или лењост). Стога ломљење пињате симболизује превазилажење искушења и зла.

  • Повез преко очију означава веру, јер иако не можемо да видимо, верујемо.
  • Штап представља снагу и вољу за борбу против искушења.
  • Слаткиши и воће који испадају су награда, попут поклона које Бог даје онима који имају веру и истрајност.

Током посада, када деца и одрасли ломе пињату, не само да добијају радост и слаткише, већ се и подсећају да је живот пун изазова, али се уз веру и наду они могу превазићи. Зато је пињата толико важна у мексичкој култури: она спаја забаву са верском и културном поруком која се преноси с генерације на генерацију. Данас је виђамо на рођенданима и забавама, али у посадама задржава тај дубоки осећај јединства, вере и славља.

 La piñata

La piñata mexicana no solo es divertida, sino que también tiene un significado muy especial en las posadas, que son fiestas que se celebran en diciembre para recordar el camino de María y José antes del nacimiento de Jesús en la fe cristiana.

La piñata tradicional tiene siete picos, y cada uno representa un pecado capital (como la envidia o la pereza). Por eso, romper la piñata simboliza vencer las tentaciones y el mal.

  • La venda en los ojos: significa la fe, porque, aunque no vemos, confiamos.
  • El palo: representa la fuerza y la voluntad para luchar contra las tentaciones.
  • Los dulces y frutas que caen: son la recompensa, como los regalos que Dios da a quienes tienen fe y perseverancia.

En las posadas, cuando los niños y adultos rompen la piñata, no solo reciben alegría y dulces, sino que también recuerdan que la vida está llena de retos, pero con fe y esperanza se pueden superar.

Por eso la piñata es tan importante en la cultura mexicana: une la diversión con un mensaje religioso y cultural que ha pasado de generación en generación. Hoy la vemos en cumpleaños y fiestas, pero en las posadas conserva ese sentido profundo de unión, fe y celebración.

 

Шта су алебрихеси?

Алебрихеси су ручно израђене фигуре које представљају измишљене животиње. Одликују се живим бојама и комбиновањем делова различитих створења: могу имати крила лептира, тело змаја, шапе лава или рибљи реп. Сматрају се примером мексичке надреалистичке уметности јер изгледају као да су изникли из сна.

Порекло

Творац алебрихеса био је Педро Линарес, уметник из Мексико Ситија. Док је био болестан, сањао је шуму пуну чудних створења која су понављала реч „Алебрихеси!“. Након што се пробудио, одлучио је да им да облик папиром и картоном. Временом су и други уметници почели да праве алебрихесе од дрвета, посебно у Оахаки, где су постали веома важна традиција.

Материјали и технике

Први алебрихеси направљени су од картона и папир-машеа, обојени светлим бојама. У Оахаки се праве од копал дрвета, које се пажљиво резбари, а затим осликава геометријским дизајном и шарама инспирисаним природом. Сваки комад захтева стрпљење и креативност, јер ниједан алебрихес није исти.

Културни значај

Алебрихеси су више од пуких рукотворина: представљају безграничну машту и културно богатство Мексика. Постали су симбол идентитета и креативности, препознат широм света. Данас се организују параде и такмичења са џиновским алебрихесима.

Занимљивости
Сваки алебрихес је јединствен и посебан. Многа деца верују да су алебрихеси чувари снова и да сваки поседује тајну моћ.

 

¿Qué son los alebrijes?

Los alebrijes son figuras artesanales que representan animales imaginarios. Se distinguen por sus colores vivos y por mezclar partes de distintos seres: pueden tener alas de mariposa, cuerpo de dragón, patas de león o cola de pez. Son considerados un ejemplo del arte surrealista mexicano, porque parecen salidos de un sueño.

Origen

El creador de los alebrijes fue Pedro Linares, un artista de la Ciudad de México. Mientras estaba enfermo, soñó con un bosque lleno de criaturas extrañas que repetían la palabra “¡Alebrijes!”. Al despertar, decidió darles forma con papel y cartón. Con el tiempo, otros artistas comenzaron a hacer alebrijes en madera, especialmente en Oaxaca, donde se convirtieron en una tradición muy importante.

Materiales y técnicas

Los primeros alebrijes se hicieron con cartón y papel maché, pintados con colores brillantes. En Oaxaca, se elaboran con madera de copal, que se talla cuidadosamente y luego se pinta con diseños geométricos y patrones inspirados en la naturaleza. Cada pieza requiere paciencia y creatividad, pues no hay dos alebrijes iguales.

Significado cultural

Los alebrijes son más que artesanías: representan la imaginación sin límites y la riqueza cultural de México. Se han convertido en un símbolo de identidad y creatividad, reconocidos en todo el mundo. Hoy en día, se organizan desfiles y concursos de alebrijes gigantes.

Datos curiosos

Cada alebrije es único y especial. Muchos niños creen que los alebrijes son guardianes de los sueños y que cada uno tiene un poder secreto.

 

Лутерија

Лутерија је веома популарна традиционална игра у Мексику која се игра са илустрованим картама и таблом која се зове „табла“. Свака карта има карактеристичну слику, као што су Петао, Дама, Катрин, Сирена или Сунце, заједно са својим именом. Играчи добијају таблу са неколико ових слика и, док неко насумично извлачи карте, морају да обележе фигуре које се појављују на њиховој табли. Први који заврши своју таблу побеђује; међутим, може се успоставити правило да онај ко добије линију — било хоризонталну, вертикалну или дијагоналну — узвикне „¡Loterija!“ и побеђује у игри.

Ова игра има дугу историју: настала је у Европи у 16. веку и стигла је у Мексико током колонијалне ере, где је постала омиљена традиција. Временом су се карте испуниле бојама и ликовима који одражавају мексичку културу, постајући симбол идентитета.

Осим што је забавна, лутерија помаже деци да препознају слике и речи и развијају пажњу и памћење. У многим мексичким породицама игра се на окупљањима, забавама и прославама, што је чини активношћу која уједињује неколико генерација.

Данас је мексичка лутерија међународно призната као облик народне уметности, а њене картице постале су инспирација за уметнике, дизајнере, па чак и културне изложбе.

La lotería

La lotería es un juego tradicional muy popular en México que se juega con cartas ilustradas y un tablero llamado “tabla”. Cada carta tiene una imagen característica, como El gallo, La dama, El catrín, La sirena o El sol, acompañada de su nombre. Los jugadores reciben una tabla con varias de estas imágenes y, mientras alguien va sacando cartas al azar, deben marcar las figuras que aparecen en su tablero. El primero en completar la tabla gana, no obstante, se puede poner como regla que quien logre una línea, ya sea horizontal, vertical o diagonal, grita “¡Lotería!” y gana la partida.

Este juego tiene una larga historia: se originó en Europa en el siglo XVI y llegó a México durante la época colonial, donde se convirtió en una tradición muy querida. Con el tiempo, las cartas se llenaron de colores y personajes que reflejan la cultura mexicana, convirtiéndose en un símbolo de identidad.

Además de ser divertida, la lotería ayuda a los niños a reconocer imágenes y palabras, y a desarrollar la atención y la memoria. En muchas familias mexicanas se juega en reuniones, fiestas y celebraciones, lo que la convierte en una actividad que une a varias generaciones.

Hoy en día, la lotería mexicana es reconocida internacionalmente como parte del arte popular, y sus cartas se han convertido en inspiración para artistas, diseñadores y hasta exposiciones culturales.

 

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ

По мотивима комедије Вилијама Шекспира

Датум премијере: 09.07.2021.

Сцена за децу Сцена за децу
RPoster Image

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ

По мотивима комедије Вилијама Шекспира

Датум премијере: 09.07.2021.

Сцена за децу Сцена за децу

Најдуховитија Шекспирова комедија,  прилагођена је младој публици, има за циљ, пре свега, да светске класике приближи деци која се, нажалост,...

Прочитај више

  • Аутор: Вилијам Шекспир / Ђорђе Косић / Давид Алић
  • Редитељ: Давид Алић
  • Превод: Светислав Стефановић
  • Адаптација за луткарску представу: Ђорђе Косић
  • Драматургија представе: Ђорђе Косић и Давид Алић
  • Костим и сцена: Мина Миладиновић
  • Композитор: Срђан Марковић
  • Музичка припрема: Срђан Марковић и Петар Зоркић
  • Кореографкиња: Јована Иконић
  • Сарадник на анимацији: Никола Керкез
Купи карту

Реч редитељке

Представа „Мала Фрида“ настала је по тексту ауторке Јелене Ковачић и говори о одрастању најславније мексичке сликарке Фриде Кало. Као девојчица од шест година, Фрида је прележала дечју парализу, после које јој је једна нога остала тања и краћа. Због тога јој се друга деца често ругају.

У нашој представи Фриду затичемо годину дана након болести, окружену љубављу родитеља и друштвом својих најдражих другара — мајмуна Фуланг Ћанга, мачка Пердита и измишљене другарице Брисе. Ипак, Фрида има једну тајну жељу. Она машта да има праве, људске пријатеље и једног дана та жеља јој се остварује.

Један неочекивани догађај пореметиће устаљене односе и Фрида ће бити у ситуацији да још јаче и одлучније изабере свој пут. „Мала Фрида“ је представа о храбрости и одлуци да се буде аутентичан и свој, о превазилажењу страхова и предрасуда и о снази маште и пријатељства.

Улоге

Ненад Радовић

Катарина Димитријеић

Лана Аџић

Никола Керкез

Арсеније Тубић

Ивана Аџић

Срна Ђенадић

Маријана Петровић

Теодора Томашев

МАЛА ФРИДА

Прије неколико дана мој се петогодишњи нећак вратио с једног у низу дјечјих рођендана на којем је био овај мјесец и рекао да ми мора испричати нешто ружно. Двојца дјечака из његовог вртића отворено су се ругала дјевојчици која је била у инвалидским колицима. Та га је ситуација прилично узнемирила, препричавао ју је неколико пута и на крају закључио да би њиховим мамама хтио рећи да то није лијепо.
Иако је од времена када је Фрида Кало била отприлике истих година као дјевојчица с тог рођендана прошло више од сто година, иако се од тада много тога промијенило, чини се како се још увијек боримо с прихваћањем оних који су на било који начин другачији. Пријатељици мог нећака дјечаци су се ругали да у колицима изгледа као стара баба, Фриду Кало њени су вршњаци звали Фрида дрвена нога, јер и она је врло рано осјетила што значи бити другачији. Дјечја парализа, од које је обољела као шестогодишња дјевојчица, обиљежила је њено најраније дјетињство и затворила ју међу плаве зидове Касе Азул, као да ју је живот већ тада припремао за све оно што тек долази. Премда је прича Мале Фриде измаштана, она је инспирирана управо том биографском чињеницом, али и непоколебљивим духом велике Фриде Кало, велике у њеној страсти према животу, умјетности и Мексику. То је прича која нас води у 1914. годину, када дјевојчица Фрида учи како прихватити себе, док ми учимо како прихватити друге. То је прича и о пријатељству и љубави, боли и радости, окрутности и њежности, о снази маште и непоколебљивости духа, али и о једној врло важној одлуци: да ћемо, без обзира на то што нам живот донесе, кроз њега ићи храбро и отворено, чак и када нам то буде тешко.
Надам се да ће Мала Фрида многе подсјетити да је прихваћање себе и других једна од најважнијих и најљепших лекција коју можемо научити – не само дјецу, него и нас одрасле који често заборављамо да смо сви тек други међу другима.

 

Јелена Ковачић

 

Мали водич кроз Мексико

Пињата

Мексичка пињата није само забавна, већ има и веома посебно значење током посада, што су прославе које се одржавају у децембру у знак сећања на путовање Марије и Јосифа пре рођења Исуса у хришћанској вери.

Традиционална пињата има седам врхова, а сваки од њих представља смртни грех (као што су завист или лењост). Стога ломљење пињате симболизује превазилажење искушења и зла.

  • Повез преко очију означава веру, јер иако не можемо да видимо, верујемо.
  • Штап представља снагу и вољу за борбу против искушења.
  • Слаткиши и воће који испадају су награда, попут поклона које Бог даје онима који имају веру и истрајност.

Током посада, када деца и одрасли ломе пињату, не само да добијају радост и слаткише, већ се и подсећају да је живот пун изазова, али се уз веру и наду они могу превазићи. Зато је пињата толико важна у мексичкој култури: она спаја забаву са верском и културном поруком која се преноси с генерације на генерацију. Данас је виђамо на рођенданима и забавама, али у посадама задржава тај дубоки осећај јединства, вере и славља.

 La piñata

La piñata mexicana no solo es divertida, sino que también tiene un significado muy especial en las posadas, que son fiestas que se celebran en diciembre para recordar el camino de María y José antes del nacimiento de Jesús en la fe cristiana.

La piñata tradicional tiene siete picos, y cada uno representa un pecado capital (como la envidia o la pereza). Por eso, romper la piñata simboliza vencer las tentaciones y el mal.

  • La venda en los ojos: significa la fe, porque, aunque no vemos, confiamos.
  • El palo: representa la fuerza y la voluntad para luchar contra las tentaciones.
  • Los dulces y frutas que caen: son la recompensa, como los regalos que Dios da a quienes tienen fe y perseverancia.

En las posadas, cuando los niños y adultos rompen la piñata, no solo reciben alegría y dulces, sino que también recuerdan que la vida está llena de retos, pero con fe y esperanza se pueden superar.

Por eso la piñata es tan importante en la cultura mexicana: une la diversión con un mensaje religioso y cultural que ha pasado de generación en generación. Hoy la vemos en cumpleaños y fiestas, pero en las posadas conserva ese sentido profundo de unión, fe y celebración.

 

Шта су алебрихеси?

Алебрихеси су ручно израђене фигуре које представљају измишљене животиње. Одликују се живим бојама и комбиновањем делова различитих створења: могу имати крила лептира, тело змаја, шапе лава или рибљи реп. Сматрају се примером мексичке надреалистичке уметности јер изгледају као да су изникли из сна.

Порекло

Творац алебрихеса био је Педро Линарес, уметник из Мексико Ситија. Док је био болестан, сањао је шуму пуну чудних створења која су понављала реч „Алебрихеси!“. Након што се пробудио, одлучио је да им да облик папиром и картоном. Временом су и други уметници почели да праве алебрихесе од дрвета, посебно у Оахаки, где су постали веома важна традиција.

Материјали и технике

Први алебрихеси направљени су од картона и папир-машеа, обојени светлим бојама. У Оахаки се праве од копал дрвета, које се пажљиво резбари, а затим осликава геометријским дизајном и шарама инспирисаним природом. Сваки комад захтева стрпљење и креативност, јер ниједан алебрихес није исти.

Културни значај

Алебрихеси су више од пуких рукотворина: представљају безграничну машту и културно богатство Мексика. Постали су симбол идентитета и креативности, препознат широм света. Данас се организују параде и такмичења са џиновским алебрихесима.

Занимљивости
Сваки алебрихес је јединствен и посебан. Многа деца верују да су алебрихеси чувари снова и да сваки поседује тајну моћ.

 

¿Qué son los alebrijes?

Los alebrijes son figuras artesanales que representan animales imaginarios. Se distinguen por sus colores vivos y por mezclar partes de distintos seres: pueden tener alas de mariposa, cuerpo de dragón, patas de león o cola de pez. Son considerados un ejemplo del arte surrealista mexicano, porque parecen salidos de un sueño.

Origen

El creador de los alebrijes fue Pedro Linares, un artista de la Ciudad de México. Mientras estaba enfermo, soñó con un bosque lleno de criaturas extrañas que repetían la palabra “¡Alebrijes!”. Al despertar, decidió darles forma con papel y cartón. Con el tiempo, otros artistas comenzaron a hacer alebrijes en madera, especialmente en Oaxaca, donde se convirtieron en una tradición muy importante.

Materiales y técnicas

Los primeros alebrijes se hicieron con cartón y papel maché, pintados con colores brillantes. En Oaxaca, se elaboran con madera de copal, que se talla cuidadosamente y luego se pinta con diseños geométricos y patrones inspirados en la naturaleza. Cada pieza requiere paciencia y creatividad, pues no hay dos alebrijes iguales.

Significado cultural

Los alebrijes son más que artesanías: representan la imaginación sin límites y la riqueza cultural de México. Se han convertido en un símbolo de identidad y creatividad, reconocidos en todo el mundo. Hoy en día, se organizan desfiles y concursos de alebrijes gigantes.

Datos curiosos

Cada alebrije es único y especial. Muchos niños creen que los alebrijes son guardianes de los sueños y que cada uno tiene un poder secreto.

 

Лутерија

Лутерија је веома популарна традиционална игра у Мексику која се игра са илустрованим картама и таблом која се зове „табла“. Свака карта има карактеристичну слику, као што су Петао, Дама, Катрин, Сирена или Сунце, заједно са својим именом. Играчи добијају таблу са неколико ових слика и, док неко насумично извлачи карте, морају да обележе фигуре које се појављују на њиховој табли. Први који заврши своју таблу побеђује; међутим, може се успоставити правило да онај ко добије линију — било хоризонталну, вертикалну или дијагоналну — узвикне „¡Loterija!“ и побеђује у игри.

Ова игра има дугу историју: настала је у Европи у 16. веку и стигла је у Мексико током колонијалне ере, где је постала омиљена традиција. Временом су се карте испуниле бојама и ликовима који одражавају мексичку културу, постајући симбол идентитета.

Осим што је забавна, лутерија помаже деци да препознају слике и речи и развијају пажњу и памћење. У многим мексичким породицама игра се на окупљањима, забавама и прославама, што је чини активношћу која уједињује неколико генерација.

Данас је мексичка лутерија међународно призната као облик народне уметности, а њене картице постале су инспирација за уметнике, дизајнере, па чак и културне изложбе.

La lotería

La lotería es un juego tradicional muy popular en México que se juega con cartas ilustradas y un tablero llamado “tabla”. Cada carta tiene una imagen característica, como El gallo, La dama, El catrín, La sirena o El sol, acompañada de su nombre. Los jugadores reciben una tabla con varias de estas imágenes y, mientras alguien va sacando cartas al azar, deben marcar las figuras que aparecen en su tablero. El primero en completar la tabla gana, no obstante, se puede poner como regla que quien logre una línea, ya sea horizontal, vertical o diagonal, grita “¡Lotería!” y gana la partida.

Este juego tiene una larga historia: se originó en Europa en el siglo XVI y llegó a México durante la época colonial, donde se convirtió en una tradición muy querida. Con el tiempo, las cartas se llenaron de colores y personajes que reflejan la cultura mexicana, convirtiéndose en un símbolo de identidad.

Además de ser divertida, la lotería ayuda a los niños a reconocer imágenes y palabras, y a desarrollar la atención y la memoria. En muchas familias mexicanas se juega en reuniones, fiestas y celebraciones, lo que la convierte en una actividad que une a varias generaciones.

Hoy en día, la lotería mexicana es reconocida internacionalmente como parte del arte popular, y sus cartas se han convertido en inspiración para artistas, diseñadores y hasta exposiciones culturales.

 

Карта Репертоар

Следећа представа

СНЕЖНА КРАЉИЦА
Х. К. Андерсен / Т. Грумић
Сцена за децу Сцена за децу