Ја бих да престанем да угађам људима, ако немате ништа против. Постоје лекције које смо учили још у основној школи, али их изнова понављамо. Зато сам одабрала  да радим ову приповетку. Са великим веровањем да је сопствено мишљење најбитније, па макар саму себе намагарчила. Ипак то није био случај, и нас три магарице постадосмо мало крдо. Доста срећна судбина за једног магарца.

Данка Секуловић,
ауторка пројекта, драматуршкиња и перформерка

Дивно је што је баш ово моја прва улога, прва сарадња са позориштем и глумцима. Имала сам слободу да осмислим лик млађе сестре по свом нахођењу, није било захтева да угађам било коме. Често пожелим да и ја могу да се смејем из публике са децом, али не желим да престанем да будем млађа сестра на магарцу у исто време. Тачно је да се свету не може угодити, али мислим да је ова представа прави угођај за нас и публику.

Софија Узур,
перформерка

Током 30 година рада у Малом позоришту „Душко Радовић“ била сам мачка, сирена, прасе… Сад сам унапређена у магарца! Својеглавост, снага, издржљивост, незамењивост када је тежак рад у питању, наивност, искреност, несаломив дух особине су којима се, као и сваки други магарац поносим. Пошто у животу ништа није случајно, као магарац ћу прославити јубиларну годину рада у позоришту. Можда се „свету не може угодити“, али мени може.

Александра Анђелковић
глумица Малог позоришта „Душко Радовић“